Na potezu od Slavije do Kalemegdana, kako je reporter "Novosti" izbrojao, ima čak 22 lokala koji "zvrje" prazni.
Ekonomska kriza neumanjenom žestinom i dalje trese Srbiju, a višegodišnji talas besparice osećaju gotovo svi privredni subjekti. Iako se grčevito bore, prestonički trgovci, jedan za drugim, dižu belu zastavicu, jer poslovanje ne može da pokrije ni najosnovnije troškove.
U Beogradu ima oko 17 miliona kvadrata poslovnog prostora, a od toga je četvrtina prazna, pišu "Novosti".
Čak i na najudarnijim lokacijma, veliki broj lokala je sa katancem na vratima. Na potezu od Slavije do Kalemegdana, kako je reporter "Novosti" izbrojao, ima čak 22 lokala koji "zvrje" prazni.
Statistika je još više poražavajuća kada se uđe u haustore zgrada u Ulici kralja Milana, gde se nalaze manji lokali od 30 do 40 kvadratnih metara.
Na velikim izlozima nalaze se velike smeđe hartije, koje skrivaju pogled radoznalih prolaznika. Na nekima se nalaze obaveštenja da je radnja premeštena, ili da su lokali u pripremi.
"Tri decenije sam preduzetnik. Međutim, poslednje četiri godine su katastrofalne. Mušterije kao da je oduvao cunami. Snižavamo cene, smanjujemo marže, ali efekta nema. Besparica je, ljudi samo gledaju robu, a retko ko hoće i da kupi nešto", priča Zvonko Filipović, koji sa suprugom drži prodavnicu "Bumerang" na Terazijama.
"Imali smo dve zaposlene radnice. Međutim, zbog krize nismo mogli da izdržimo da im uplaćujemo doprinose i plate, pa sada isključivo porodično radimo", dodaje on.
Slabo poslovanje trgovaca odražava se i na tržištu nekretnina. Prema rečima Katarine Lazarević iz agencije "Alka", situacija nikada nije bila gora.
"Potražnja je mala. Zatvaraju se firme. Izvestan broj lokala napustili su i bolji zakupci. Troškovi su ogromni, a po novom porezu na imovinu za firme, nameti se više ne obračunavaju po računovodstvenoj, već po tržišnoj vrednosti. U centru grada, zakup većeg prostora košta od sedam do osam hiljada evra, što je sada tržišno neisplativo", priča Katarina Lazarević.
Prema njenim rečima, država mora da vodi bolju politiku, da bi sačuvala preostale privredne subjekte koji se suočavaju sa bankrotom.
"Ranije se poštovalo tržišno pravilo da je cena lokala veća tri puta od stambene jer se poslovni prostor isplaćivao. Sada mnogi na udarnim lokacijama daju po minimalnim cenama zakup, samo da oni ne bi morali državi da plaćaju dažbine", objašnjava ova sagovornica.
Pre dvadeset godina "Čumićevo sokače" i "Staklenac" su bili prestižni centri, a kupovina u njima, predstavljala je stvar statusa. Danas su poluprazni, a u njih se više svraća "slučajno".
Još nekako opstaju "Banjica", "Vidikovac", "Piramida"... Mada i kod njih ima veliki broj praznih lokala.
"Nikada nije bila veća ponuda poslovnog prostora u Beogradu, ali, nažalost, više nema potencijalnih klijenata za lokale veće od 250 kvadratnih metara", naglašava Kaća Lazarević.
Poslovni subjekti najčešće se odlučuju za prostor od 60 do 100 kvadratnih metara. Nije retko da se pre odluče da u poslovne svrhe rentiraju stanove, jer im se to više isplati.
Nekada su se lokali od 50 do 60 kvadratnih metara u Beogradu iznajmljivali od 3.500 do 4.500 evra. Sada se isti prostor jedva izda i za upola manje novca.
Zakup u najprometnijim ulicama teško dostiže 40 evra po kvadratnom metru, dok na periferiji cena pada ispod deset evra.
Ovakvoj situaciji u Beogradu dosta je kumovala hiperprodukcija šoping-molova, gde se i jedino može videti "kupoholičarska" slika.
Najatraktivniji su "Ušće", "Delta siti", "Zira" i "Merkator", a kao razlog posećenosti ovih mesta Beograđani navode da sem mnogo većeg izbora garderobe, ovi tržni centri predstavljaju i mesta zabave.
Tu se nalaze restorani, igraonice u kojima se mogu ostaviti deca dok roditelji kupuju kao i drugi mnogobrojni zabavni sadržaji.
Inače, pre četiri godine zakup kancelarijskog poslovnog prostora iznosio je u Beogradu čak i više od 20 evra po kvadratu, a danas je cena više nego prepolovljena i kreće se u proseku oko sedam, osam evra po kvadratnom metru, pišu "Novosti".
