Skoro milion zaposlenih u Srbiji ne koristi pravo koje im dopušta zakon. Najgore prolaze radnici u privatnom sektoru i na određeno.
Inspekcija rada podnela je prošle godine samo 42 rešenja vezana za sprečavanje radnika da koriste zakonom zagarantovani godišnji odmor, a do juna ove godine 25.
Procene sindikata su, međutim, da između 700.000 i milion zaposlenih u Srbiji ne može da odmara onoliko koliko im pripada. Uglavnom je reč o ljudima koji rade na određeno vreme, u privatnom sektoru ili nisu čak ni prijavljeni, pišu "Novosti."
"Na osnovu inspekcijskih nadzora utvrdili smo da u većini slučajeva poslodavci omogućavaju zaposlenima pravo na korišćenje godišnjeg odmora, ali se on utvrđuje u zakonskom minimumu, bez uvećanja po obaveznim dodatnim kriterijumima. Ne donose se pisana rešenja, a ako se i donesu, ona se zaposlenom dostavljaju u roku kraćem od utvrđenog zakonom, najčešće na dan početka korišćenja odmora", kaže za list Dragoljub Peruača, direktor Inspekcije rada.
Poseban problem je sa onima koji rade na određeno i koji pravo na srazmeran godišnji ostvaruju za svaki period rada. Oni se najčešće plaše da podnesu zahtev za korišćenje odmora, jer gazda onda neće ponovo sa njima da zasnuje radni odnos.
U firmama se neretko krši zakon, mada u papirima sve izgleda "čisto". Najčešće se u rešenju vodi da je radnik dobio veći broj dana nego što ih je stvarno koristio. Ako niko ovo ne prijavi inspekciji, ona nema načina da utvrdi da nešto "ne štima".
"I kada poslodavac izda rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, teško je utvrditi da li ga je zaposleni koristio i u kom obimu. U slučajevima kada poslodavac nije zaposlenom doneo rešenje najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak odmora, smatra se da mu je to pravo uskratio. Tada inspektor rada protiv njega podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka", objašnjacva Peruača.
Inače, po zakonu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. On može da traje najmanje 20 radnih dana i radnik ne može da ga se odrekne, kao što mu se „ferije" ne mogu ni uskratiti. Broj slobodnih dana utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom izda potvrdu o iskorišćenom broju slobodnih dana.
Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj kompanija koja zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor, a za isti prekršaj preduzetnik će biti kažnjen sa 100.000 do 300.000 dinara. Kaznu od 20.000 do 40.000 dinara platiće i odgovorno lice u pravnom licu.
"Kada neko radi kod dva poslodavca sa nepunim radnim vremenom, u slučaju obraćanja za savet, inspektor rada će ga uputiti da sa poslodavcima postigne dogovor o vremenu korišćenja godišnjeg odmora", naglasio je za "Novosti" direktor Inspekcije. Ako postoje problemi, inspektor će rešenjem naložiti firmi da nedostatke ispravi, u suprotnom sledi prekršajna prijava.
Inače, godišnji odmori u skladu sa zakonom najčešće se koriste u srednjim i velikim preduzećima, jer su u njima i češće inspekcijske kontrole. Svaka četvrta velika firma osim godišnjeg daje dva do pet dodatnih slobodnih dana kao nagradu za dobre rezultate. U malim firmama sa najviše 10 zaposlenih poslodavci češće „zakidaju" slobodne dane.
Prosečni odmori u privredi traju 24 radna dana, a u javnom sektoru 32. U prosveti, kad se spoje svi raspusti i slobodni dani, „ferije" mogu da potraju i po mesec i po.
