Završeni su radovi na delu Koridora 10 u dužini od 21,5 kilometara, od sela Levosoje u opštini Bujanovac do granice sa Makedonijom.
"Naš sledeći korak je završetak radova i na naplatnoj rampi što očekujemo da bude gotovo u narednih nekoliko meseci", rekao je danas direktor Koridora Srbije Dmitar Đurović.
On je novinarima prilikom obilaska završene deonice Koridora 10 rekao da očekuje da u narednih nekoliko meseci država počne da ubira prihode od putarine na toj deonici auto-puta.
Dodao je i da su pri kraju i radovi na deonici Donji Neradovac - Srpska Kuća u dužini od osam kilometara u opštini Vranje, gde se završetak puta u punom profilu i puštanje u saobraćaj očekuje do kraja septembra.
"I danas, iako je subota, na terenu imamo 620 radnika koji rade, 118 mašina i 88 kamiona", kazao je Djurović.
On je naveo da su na deonici Terna, od Vladičinog Hana do Donjeg Neradovca, koja ima 26 kilometara, skoro završeni zemljani radovi I dodao da očekuje da će do kraja godine na toj deonici biti asfaltirano između tri i sedam kilometara.
"Važno je istaći da će uskoro početi radovi i na deonici od Grdelice do Vladičinog Hana. Za te deonice smo potpisali pet novih ugovora sa četiri kompanije, u toku su završni pripremni radovi, avans će tim firmama biti uplaćen 2. septembra i nakon toga očekujemo da radovi počnu", rekao je Djurović.
Prema njegovim rečima, grčka Vlada nije promenila odluku da odustaje od finansiranja izgradnje deonice Koridora 10 od Srpske Kuće do Levosoja u opštini Bujanovac, u dužini od osam kilometara, zbog čega Koridori Srbije za izgradnju te deonice pokušavaju da nađu drugog investitora.
On je kazao da će delegacija Srbije, predvođena predsednikom Tomislavom Nikolićem, u Kini predstaviti projekat izgradnje deonice Srpska Kuća-Levosoje i da očekuje pozitivno rešenje.
Izgradnja južnog dela Koridora 10, od sela Grabovnica, u opštini Leskovac, do granice s Makedonijom, ukupne dužine 75 kilometara, koji prolazi i kroz Grdeličku klisuru, podeljena je na šest deonica koje grade različiti izvođači radova i koje se i finansiraju iz različitih izvora.
Među finansijerima su Svetska banka, Evropska investiciona banka, Srbija, a glavni izvođači su iz Grčke i Bugarske, kao i domaće firme.
