Srpski proizvodi, od prehrane nadalje, jeftiniji su u okruženju nego u matičnoj zemlji jer je tamo veća konkurencija i ne mogu se igrati cenama, kažu ekonomisti.
I ovog leta srpski turisti mogli su da se uvere da su domači proizvodiu na istom nivou cena ili jeftiniji u susednim zemljama, iako prosta računica kaže da bi morali da budu skuplji bar za taske i troškove prevoza.
Tako, na primer, "eurokrem" u pakovanju od 900 grama u Petrovcu košta 2,9 evra, dok je kod nas u hipermarketima cena 460 (oko 4,4 evra), a u supermarketima gotovo 600 dinara (5,3 evra)!
Pakovanje kafe od 200 grama u prodavnicama u Ohridu može da se pazari i po 1,3 evra, dok je kod nas cena gotovo duplo veća. Voćni sok u Herceg Novom staje oko jedan evro, dok u našoj zemlji isti takav proizvod valja platiti i 30 odsto više.
Za naše građane velika je enigma, i pitaju se kako je to moguće kada logika govori da za to nema računice. Da bi roba dospela na tamošnje rafove, za nju treba platiti troškove transporta i skladištenja, zatim kontrole raznih inspekcija, a u cenu treba da se ugrade i prometnici... I kada se svi izdaci stave na papir, cene nekih srpskih proizvoda u tim zemljama niže su nego kod nas.
Osnovne namirnice u Srbiji, kao što su hleb, sveže mleko i meso nominalno su među najpovoljnijim u regionu, ali kada se pogledaju porodični prihodi u regionu, situacija nije povoljna. Za kupovinu osnovnih prehrambenih proizvoda stanovnici Srbije izdvajaju više od 40 odsto mesečnih primanja (plata je oko 387 evra), Hrvatske do trećine plate (735 evra), a Slovenije nešto ispod četvrtine plate (970 evra). Bolje su plaćeni i u Crnoj Gori (480) i BiH (410 evra).
"Cene moraju da se prilagode tržištu, ne samo kupovnoj moći, nego i konkurenciji. Jedan od faktora za takve cene u okruženju svakako je i precenjen kurs, a naši proizvođači samo se prilagođavaju tržištu. Ne treba im ništa zameriti, sve je stvar države, stvar sistema, uređenog tržišta. Treba da stvorimo ambijent, odnosno uslove za zdravu konkurenciju, tako da oni ne mogu da prodaju robu izvan onoga što nudi slobodno tržište", kaže za beogradski dnevnik ekonomista Danilo Šuković.
u Srbiji se, međutim, kaže Šuković, godinama najavljuje dolazak inostranih trgovinskih lanaca, koji bi sa sobom doneli i niže cene, ali oni u većem broju još uvek nisu došli na srpsko tržište. To, domaćim proizvođači i prometnicima omogućava da imaju više cene.
"Niži nivo cena, logično je, prati i slabija kupovna moć, mada za građane sa sve plićim džepom to i nije neka uteha Zbog rasta proizvođačkih cena, posebno osnovnih namirnica trgovci su morali da se odreknu dela zarade, ali i dalje nedovoljno, jer su cene nedostižne za većinu kupaca", smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Kako su iz dana u dan troškovi života sve veći, a plate sve tanje, štedi se na svemu pa ne čudi da je zvanična statistika pokazala pad prodaje od 30 odsto od 2008. godine do danas.
