Inflacija će na kraju godine biti nešto viša nego što je projektovala Narodna banka Srbije i dostići će oko šest odsto.
To je danas ocenios saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović i podsetio da je NBS projektovala gornju granicu inflacije na nivou od 5,5 odsto, ali da će ona biti probijena imajući u vidu poskupljenje struje, gasa, kao i eventualno poskupljenje nafte na svetskom tržištu.
Prema njegovim rečima, uz to u septembru treba računati i sa sezonskim poskupljenjima, što će usloviti izvesno jačanje inflatornih tenzija u srpskoj privredi, ali ne i narušiti makroekonomsku stabilnost.
Đogović je ukazao i na pad životnog standarda građana meren odnosom potrošačke korpe i neto prosečne plate.
Kako je naveo, u junu je standardna potrošačka korpa iznosila 65.181 dinar, i za njeno pokriće bilo je potrebno raspolagati sa 1,47 prosečnih neto plata.
Koliko je kupovna moć stanovništva opala jasno pokazuje i podatak da je u junu 2008. godine za pokriće izdataka standardne potrošačke korpe bilo potrebno 1,35 prosečnih neto plata, naveo je Đogović.
Pad kupovne moći ilustrativno se može prikazati preko odnosa količine nekih bitnijih prehrambenih proizvoda koji su se u junu 2012. i 2013. godine mogli kupiti za jednu prosečnu neto platu, napomenuo je on.
Tako je u junu 2013. godine za jednu zaradu moglo da se pazari 304 litra jestivog ulja naspram 315 litara u istom mesecu lane, 546 litara mleka u poređenju sa 643 litra prošle godine, 465 litara jogurta naspram 493 litra u junu prošle godine, 975 litara mineralne vode u junu ove godine u poređenju sa 1.004 litra lane, 487 kilograma krompira naspram 1.113 kilograma u istom mesecu prošle godine.
Nešto povoljniji odnos je jedino kada se radi o kupovini šećera - 494 kilograma prema 461 kilogram u istom mesecu prošle godine, svinjskog mesa sa kostima - 106 kilograma naspram 86 kilograma i kokošijih jaja - 3.501 komad, prema 3.310 komada u junu 2012.
Posmatrano po pojedinim gradskim centrima, odnos zarade i potrošačke korpe je povoljniji od republičkog proseka u Smederevu - 1,08, Beogradu - 1,26, Kragujevcu - 1,35, Pančevu i Zaječaru - 1,43.
U svim ostalim posmatranim gradskim centrima registrovan je nepovoljniji odnos zarada i standardne potrošačke korpe prema republičkom proseku, a pri tome je najnepovoljnija proporcija krajem juna 2013. godine evidentirana u Subotici - 1,78, Valjevu i Leskovcu - 1,70.
