Učešće spoljnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjeno je u drugom kvartalu 2013. godine za 4,6 procentnih poena, a javnog duga za 1,9 procentnih poena, objavila je Narodna banka Srbije.
Precizira se da je, spoljni dug Srbije je u drugom tromesečju ove godine smanjen za 650,9 miliona evra i na kraju juna je iznosio 26,1 milijardu evra.
To je, navodi se, rezultat je pre svega razduživanja države po osnovu prevremene otplate polovine duga Londonskom klubu poverilaca, daljeg razduživanja banaka, a u izvesnoj meri i razduživanja preduzeća.
Prevremena otplata duga države, ističe se, glavni je razlog što je i javni dug Srbije u drugom tromesečju, za razliku od prethodnih kvartala, smanjen za 485,0 miliona evra, na 18,9 milijardi evra.
Navodi se da su zbog smanjenja spoljnog i javnog duga u drugom tromesečju, kao i povećanja procenjenog BDP-a u četiri poslednja tromesečja, smanjena učešća spoljnog i javnog duga u BDP-u.
Napominje se da su u poboljšani i ostali indikatori održivosti, što, kako se ističe, ukazuje da se Srbija udaljava od rizične granice solventnosti i likvidnosti.
Posebno su, kako navodi NBS, poboljšani indikatori koji posmatraju stanje i otplatu duga u odnosu na izvoz robe i usluga, zahvaljujući znatnom povećanju izvoza.
Dodaje se da je, međutim, obim sredstava potrebnih za finansiranje budžetskog deficita i dospelih kreditnih obaveza i dalje visok.
"Stoga samo dosledno sprovođenje mera strukturnog prilagođavanja može trajno održati tendenciju smanjenja javnog duga i eksterne neravnoteže. To bi znatno umanjilo rizike, a sa oporavkom bankarskog sistema na globalnom nivou otvorio bi se prostor za zaduživanje privatnog sektora u inostranstvu po povoljnijim uslovima", ocenila je NBS.
Na taj način bi se, kako se ističe, povećala raspoloživost eksternih izvora za finansiranje investicija u fiksne fondove, kao i njihov pozitivan uticaj na privredni rast.
