Plan Vlade za novi ekstraporez je da oni koji imaju zaradu od 100.000 dinara od naredne godine plaćaju dodatni mesečni porez od pet odsto, odnosno 5.000 dinara.
Namet za građane sa zaradom većom od 200.000 iznosio bi 20 odsto.
Ovako izgleda plan Vlade o uvođenju novog poreza na neto zarade, koji bi išao na teret zaposlenih, navodi "Blic".
Ovo je samo jedna od mera kojim bi Vlada pokušala da nadomesti manjak koji bi nastao smanjenjem poreza na zarade koji plaćaju poslodavci.
Ukoliko Vlada umanji poreze na zarade na 30 odsto, što je procenat koji se pominje kao moguć, morala bi da nađe način da obezbedi prihod između 120 i 200 milijardi dinara.
Sa druge strane, RTS navodi da se razmatra ideja da se uvedu dve granice - jedna manja od 100.000 dinara, a druga za zarade veće od 100.000.
To bi značilo da se deo zarade preko 100.000 dinara oporezuje po stopama većim od osnovnog poreza na zarade. Istovremeno neoporezovani deo plate biće malo povećan.
Premijer Srbije Ivica Dačić juče je objasnio da je odavno za progresivno oporezivanje.
"Znači da veći porez plaćaju bogatiji, što je normalno, ali u tome se pravi razlika između političkih opcija. Socijalisti i levica su uvek za progresivno, a ovi drugi neoliberali su uvek za što manje poreze" kaže Dačić.
"Mi naravno nismo za velike poreze koji bi ugušili privredu i građane, ali oni koji najviše imaju treba najviše da daju", ističe Dačić.
I sada u Srbiji postoji progresivno oporezivanje dohotka građana koji zarađuju više od tri prosečne plate, ali su ti porezi, kažu upućeni, daleko manji nego u razvijenim zemljama.
Ekonomista Mihajlo Crnobrnja kaže da je to već stvar politike i ideologije da li će se povećati sa 10 i 15 na 20 i 25 ili do 40 odsto.
"To je pitanje da kažemo ideološko, da li ćemo da idemo u žestoku uravnilovku ili blago. To nije ideja koja će da popuni budžetsku rupu sada prosto je to sistemska promena, od sad pa za vijeki vijekova bi oni koji zarađuju više, više doprinose i u budžet", objašnjava Crnobrnja.
Prema istraživanjima Srbija je u grupi zemalja sa umerenim oporezivanjem građana u kojoj su na primer i Češka i Slovačka, pa je proteklih desetak godina privukla mnoge strance.
Poreski stručnjak Igor Lončarević kaže da ono što se može desiti jeste da određene kategorije ljudi koje imaju viši dohodak i koje su se preselile u Srbiju zbog relativno niske stope oprorezivanja, mogu razmotriti mogućnost da se presele zbog povećanog oporezivanja.
