On je intervjuu za "Novu ekonomiju", rekao da još treba da se raspišu tenderi za deonicu Srpska kuća - Levosoje, koju je trebalo da finansira Vlada Grčke preko HiPERB plana, ali je odustala zbog finansijske krize u toj zemlji, kao i lot šest na južnom kraku, za koji se čeka saglasnost Svetske banke, na pripremljenu dokumentaciju.

Za putare, najveći problem za učešće na tenderima predstavljaju neophodne bankarske garancije, jer to su višemilionski iznosi i moj predlog domaćim kompanijama je da se udruže i formiraju jedan jak konzorcijum, kaže Đurović.

"Loša organizacija, nedostatak novca za eksproprijaciju, neadekvatna projektna dokumentacija i damping cene, razlozi su zbog kojih je završetak najvažnijeg Koridora 10 pomeren tek za sredinu 2016. godine", predočio je on.

Prema njegovim rečima, niko od nadležnih još ne može ni da nasluti koliko će Srbiju zaista koštati taj projekat.

"Cenu gradnje nadzidaće penali, koje će država morati da plati izvođačima radova i kreditorima. Tome treba dodati i izgubljenu dobit, jer novih naplatnih rampi za putarinu još nema", kaže Djurović, uz napomenu da lane na najvažnijem putnom pravcu nije završen nijedan kilometar autoputa, ali da će ove godine biti završeno najmanje 40.

"Polovinom avgusta u saobraćaj je puštena deonica Levosoje - granica sa Makedonijom u dužini od 21,5 kilometara. Krajem septembra očekujemo da bude završena deonica Donji Neradovac - Srpska kuća, dužine osam kilometara, a aktivno se radi i na istočnom kraku Koridora 10, posebno na tunelima", precizirao je on.

Na svim deonicama trenutno se radi na oko 130 kilometara, od kojih su na 52 kilometra radovi u poodmakloj fazi. U narednim danima treba da počne izgradnja još 99,6 kilometara. Do kraja sezone na Koridoru 11, na deonici Ljig - Preljina, bić urađen prvi asfalt.

Đurović je naveo da je za koridore 10 i 11 povučeno 274,8 miliona evra kredita, a da su loši projekti i nerešena eksproprijacija razlozi za kašnjenja u dinamici povlačenja sredstava.

Prema njegovim rečima, mnogi projekti nisu mogli da se izvedu, a da za to niko nije odgovarao.
"Loši projekti, rađeni u kancelarijama, bez relevantnih istraživanja na terenu, otvaraju pitanja da li je to zaista tako moralo da bude i šta je pravi razlog zbog kojeg je struka u određenim slučajevima zakazala".

"Koridori Srbije" su početkom godine formirali grupu za naknadnu proveru i kontrolu projektne dokumentacije.

Na tome se intenzivno radi, problemi se identifikuju i pokreće inicijativa za njihovo rešavanje, kazao je Đurović.

On je ocenio da je izgradnja Koridora loše planirana.

Novac za radove je bio obezbeđen iz međunarodnih kredita, a za eksproprijaciju ga nije bilo u budžetu. Sada se radi na tome. Iz budžeta je za ovu godinu obezbeđeno ukupno oko 3,64 milijarde dinara, što je drastično uvećanje u odnosu prošlu i dovoljno da se plan realizuje.

"Na potezu od Grabovnice do Grdelice, koja je u protekle dve godine bila neosvojiva tvrđava, aktivno se radi, a na svim deonicama Koridora 10 sve je manji broj slučajeva koji suštinski usporavaju rad i izazivaju pritužbe izvođača.