Srbija mora što pre da započne reformu penzijskog sistema, jer sa sve starijim stanovništvom postojeći sistem biće neodrživ a do 2020. prosečne penzije pašće na 40 odsto prosečnih plata, upozorili su eksperti.
Grujić je u tematskoj emisiji RTS-a ukazao da penzioni fond treba da se odvoji od državnog budžeta i da bude samostalan i samoodrživ, pri čemu njegova imovina ne sme nezakonito da se otuđuje, kako bi iz nje Fond mogao da ubira prihode, a za to treba promeniti nekoliko sistemskih zakona.
Ekonomista Miladin Kovacević ukazao je da je penzioni fond jedan od dva najveća rashoda iz budžeta i ako se ne sprovede njegova reforma to će biti barijera za konsolidaciju javnih finansija.
Mere koje predlaže MMF učiniće penzioni fond održivijim, ali on neće biti dovoljan da obezbedi prihode u potpunosti, tako da bi trebalo sprovesti sistemske reforme kao što je kapitalizacija Penzionog fonda iz prihoda od privatizacije, rekao je Kovačević.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da je sadašnja situcija u Srbiji takva da se 70 odsto muškaraca penzioniše pre navršenih 65 godina života, a to čini i 50 odsto žena i dodao da bi penzijske reforme trebalo sprovoditi postepeno.
Jedna od opcija je da se izjednači starosna granica žena i muškaraca na 65 za odlazak u penziju, i to postepeno, rekao je Altiparmakov.
Prema predlogu MMF-a, ukoliko bi neko odlazio u penziju pre isteka novopostavljene starosne granice od 67 godina (za oba pola), imao bi kaznene poene, što bi mu uticalo na smanjenje penzije, kazao je on.
Komenatrišući zalaganja da se Penzioni fond kapitalizuje, kako bi od dividendi i kamata moga da isplaćuje dobar deo penzija, Altiparmakov je rekao da on nije optimista po tom pitanju, "jer se radi o desetinama milijardi evra, recimo oko 40 milijardi evra" i mi taj novac nemamo.
Altiparmakov je podsetio da smo u protekloj deceniji iz privatizacije najvećih preduzeća prihodovali jedva tri milijarde evra.
