Sve više zaposlenih u EU želi da radi nedeljom zbog čega traže novi zakon o radu koji će im to omogućiti.
U Nemačkoj prodavnice mogu biti otvorene osam puta godišnje, i to ograničen broj sati.
Većina Nemaca to podržava, mada se svest više menja i većina prodavnica sa robom široke potrošnje radi subotom do 15 ili 16 sati.
U Italiji komercijalni centri su otvoreni svih sedam dana u nedelji, ali polemika o radnom vremenu nedeljom i dalje traje. U pripremi je zakon koji bi regulisao rad nedeljom.
U Španiji manje prodavnice otvorene su nedeljom, dok veliki supermaketi imaju pravo da budu otvorene desetak puta godišnje. Samo u Madridu sve trgovinske radnje imaju pravo da budu otvorene nedeljom.
U Portugaliji svim prodavnicama je počev od jula 2010. dozvoljen rad nedeljom od 06 do 24 sata.
U Belgiji rad je dozvoljen samo prodavnicama koje isporučaju hranu.
U Velikoj Britaniji pojedinim sektorima je dozvoljen rad nedeljom.
Od 1994, zakon u Velikoj Britaniji dozvoljava da prodavnice rade nedeljom dok veliki supermaketi mogu poslednjeg dana u nedelji da rade ukupno šest sati.
U Švedskoj rad nedeljom je legalizovan 1971, dok u Norveškoj, Mađarskoj, Rumuniji i Češkoj Republici ili Irskoj ne postoji nikakva restrikcija u pogledu rada nedeljom.
Zahtevi za dozvolu za rad nedeljom su sve učestaliji u Evropi. U turističkim zonama prodavnice su otvorene svih sedam dana u nedelji, ali bez obzira na promene, nedelja ostaje i dalje neradni dan za ogroman broj Evropljana.
