Smanjivanje najvećih plata u javnom sektoru i zamrzavanje zapošljavanja u javnoj administraciji su razumne mere, ali da bi se one sprovele potrebni su dobri programi, ocenili su stručnjaci u izjavama Tanjugu.
"Ta privreda puni državni sektor sredstvima", rekao je Stevanović Tanjugu i dodao da je smanjivanje plata i zamrzavanje zapošljavanja u državnoj administraciji potreban uslov, ali ne i dovoljan.
Prema njegovoj oceni, zamrzavanje zapošljavanja neće doneti uštede, već će samo sprečiti nastanak novih rashoda.
"Smanjenje plata u javnom sektoru, linearno može da smanji u dobroj meri troškove, ali rezanja moraju nastati i na drugoj strani", rekao je Stevanović.
Prema njegovim rečima, treba razmišljati o tome da se u Srbiji možda ne oporezuju prave stvari i da je potrebno promeniti strukturu oporezivanja.
"Treba razmišljati i o drugim stvarima, a ne samo o tome kako što više prihodovati povećanjem poreza, a na drugoj strani o tome kako da se nešto uštedi. Mora se misliti i o razvoju", rekao je on.
Stevanović je rekao da je bitno da se dobro razmisli o tome koliko ljudi treba Srbiji i na kojim pozicijama.
"Negde očigledno imamo previše ljudi, a negde premalo koji ne mogu da iznesu poslove. Ne može se staviti na panj pa seći, nego treba proučiti sve delove državne uprave i doći do jedne racionalne strukture, gde bi država bila faktor stabilnosti i faktor razvoja, a ne kao do sada problem za veći deo privrede i građana", ocenio je Stevanović.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ocenio je da bi bilo dobro da se donese privremena odluka kojom bi se sprečilo povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru.
Imajući u vidu da su plate u javnom sektoru oko 30 odsto više od zarada u privatnom sektoru, koji uz to obezbeđuje plate za javni sektor, a i rizici od gubitka posla kod privatnika su veći, privremeno bi trebalo uvesti i ekstra oporezivanje na plate u javnim službama, rekao je Hanić za Tanjug.
On je dodao da bi taj porez trebalo uvesti za plate iznad 100.000 dinara mesečno.
Prihod od ekstra oporezivanja plata u javnim službama ne bi bio značajan, ali bi u kombinaciji za drugim poreskim merama i uz oporezivanje po raznim osnovama, ukupan priliv u budžet na kraju ipak bio značajan, dodao je Hanić.
Hanić je napomenuo da u uslovima krize zaposleni u javnom sektoru snose najmanji teret i da kriza najviše pogađa privatnike, što se odražava na smanjenje broja zaposlenih i prihoda tog sektora, kao i na gubitke privatnih preduzeća, koji imaju visoke troškove za kredite i nedostatak obrtnih sredstava.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić smatra da su za smanjivanje viškova u javnom sektoru potrebni dobri programi i princip takozvanog dobrog menadžerskog upravljanja.
On je rekao da su i prethodne vlade imale između ostalog cilj da zamrznu zapošljavanje u javnoj administraciji, ali da im to nije pošlo za rukom, već da se naprotiv, broj zaposlenih samo povećavao.
Rajić je rekao da je u javnom sektoru oko 180.000 ljudi višak i da bi rešenje moglo da bude da se oni, umesto da se otpuste, jednim delom zahvaljujući odgovarajućim programima, "prebace" u privatan sektor.
Kako je kazao, taj posao nije lak i potrebno je da se dobro osmisli.
On je takođe rekao da je problematično to što su plate u javnom sektoru u Srbiji veće nego u privatnom, a da je u mnogim drugim zemljama situacija obratna.
Premijer Srbije Ivica Dačić najavio je za dnevni list "Blic" da će se u cilju ekonomskog oporavka zemlje založiti da se smanje najvećih plata u javnom sektoru.
Ranije je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio mogućnost zamrzavanja zapošljavanja u javnoj administraciji.
