Srbija svake godine gubi oko deset miliona evra zato što nema adekvatno zakonodavstvo kojim bi se regulisao rad stranaca u zemlji.
Srbija svake godine gubi oko deset miliona evra zato što nema adekvatno zakonodavstvo kojim bi se regulisao rad stranaca u zemlji.Za razliku od Crne Gore koja je prošle godine uredbom o angažovanju nerezistentnih radnika regulisala tu oblast na način da poslodavci koji unajmljuju strance dnevno izdvajaju dva i po evra po osobi, Srbija nema ni podataka o broju stranaca koji u njoj rade, niti zakonodavstvo koje to uredjuje.
Koliko je praksa nevodjenja evidencije o broju stranih radnika uzela maha najbolje svedoči činjenica da je prema poslednjim podacima iz 2005. godine u Srbiji "koricu hleba" potražilo svega 200 radnika i to mahom Rumuna.
Prema istim podacima, kojima raspolaže Nacionalna služba za zapošljavanje, u Srbiji nema nijednog Kineza koji je zatražio radnu dozvolu!
Mirjana Ninković, direktor sektora za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i pravne poslove u NSZ ističe da su za ovakvu "haotičnu situaciju" krivi i zakonski propisi koji datiraju još iz vremena socijalističke Jugoslavije.
"Ti propisi su potpuno neuskladjeni sa savremenim tržišnim tokovima. Zakon prepoznaje nekoliko grupacija stranaca - stralno naseljene, sa privremenim boravkom, ali i one strance koji imaju potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Upravo ovu poslednju stavku strane kompanije, kojih u našoj zemlji ima svakim danom sve više, najčešće koriste prilikom zapošljavanja radnika iz inotranstva", kaže za "Kurir" Ninkovićeva.
Ona dodaje da za takve radnike poslodavac ne mora da traži radnu dozvolu, niti da uplaćuje poreze i doprinose za socijalno osiguranje.
Ninkovićeva ističe da su stari zakon o uslovima zapošljavanja stranaca i zakon o privrednim društvima doveli do situacije da Kinezi ne moraju da traže radne dozvole.
"Prema zakonu o privrednim registrima, stranci mogu da registruju privredno društvo bez traženja radne dozvole. Takodje, taj zakon omogućava članovima porodičnog domaćinstva vlasnika privrednog društva da rade bez dozvola. Takva regulativa stvorila je situaciju sa kojom se danas suočavaju i inspektori na terenu", kaže predstavnica zavoda.
(MONDO)
