Vladimir Damjanović počeo da sadi megašljivik. Kupio sadnice od renomiranog Instituta za voćarstvo iz Čačka, a dobio i sadnice nepostojeće firme, zaražene šarkom.
Vladimir Damjanović, elektroinženjer iz Beograda, koji je planirao da na 40 hektara u valjevskim selima Paune i Beloševac formira megašljivik uz najviše standarde za ovu vrstu proizvodnje u startu je naišao na ozbiljne probleme.
Sadnju prvih 10.000 mladica šljiva naručenih i kupljenih od Instituta za voćarstvo iz Čačka završio je u novembru prošle godine. On tvrdi da dobijeni sadni materijal nije bio virusno "čist" a nedavno je otkrio i da mu je polovina sadnica isporučena sa neregularnim, "fantomskim" etiketama, piše "Politika".
Kako kaže, saznao je da se radi o etiketama negdašnjeg Centra za voćarstvo i vinogradarstvo takođe iz Čačka, koji je ugašen pre sedam godina.
Ova nevesela priča, kaže Damjanović, počela je da se odmotava u junu mesecu ove godine kada su stručnjaci iz čačanskog instituta u okviru redovne kontrole utvrdili da je jedan broj sadnica zaražen virusom šarke.
Tom monitoringu prisustvovao je tim vodećih stručnjaka na čelu sa direktorkom Instituta dr Svetlanom Paunović. U svom zapisniku oni su konstatovali prisustvo šarke (Plum pox virus). Tada je registrovana 31 sadnica sa virusom da bi se, dodaje ovaj sagovornik lista, za mesec dana taj broj povećao na 70, što tumači kao brzo širenje šarke.
"Već tada sam progutao prvu knedlu, jer sam prilikom naručivanja sadnog materijala pismeno i usmeno zahtevao od Instituta da mi isporuče isključivo bezvirusni materijal. Na tome se nije zaustavilo i tokom nekoliko prethodnih i poslednje kontrole na šarku niko iz ekipe nije "primetio" niti pokušao da mi da objašnjenje na prisustvo neregularnih etiketa koje ne samo što su zbunjivale, već i kako se pokazalo, preko njih je unet u zemljište opasni virus.
Iz Instituta su mi odgovorili da oni nemaju veze sa tim i da su sadnice sa tom etiketom, najverovatnije, stigle iz privatnog rasadnika iz Milutovca kod Kruševca, a sumnju su uputili i na račun mojih radnika koje sam angažovao prilikom sadnje. Istine radi, njihovi stručnjaci, prema potpisanom ugovoru, prisustvovali su akciji sadnje i mogli su, valjda, da primete da li su to njihove sadnice, dok je tek nedelju dana kasnije stigla pošiljka sa sadnim materijalom iz Milutovca.
Reagovali su i fitosanitarni inspektori, koji su potvrdili prisustvo šarke, međutim nisu primetili neregularne etikete na mladim voćkama. Tek posle četvrtog dolaska uneli su u zapisnik i tu okolnost, tj. 232 plave etikete, ne smatrajući da to treba prijaviti nadležnim istražnim organima.
Nešto brži su jedino bili sa donošenjem rešenja o uklanjanju i uništavanju sadnica koje je zahvatio virus", priča Vladimir razočaran zbog ovakvog ponašanja onih koje država plaća da štite voćare od podmetanja zaraženih sadnica.
I pored toga što je angažovao vrsnog konsultanta i uložio dodatna sredstva radi kontrole virusa šarke, on strahuje da bi mogao da se raširi i pričini mu ogromnu štetu. Istovremeno, ne razume ponašanje čelnih ljudi uglednog Instituta za voćarstvo iz Čačka, koji su u međuvremenu prekinuli svaku komunikaciju sa njim optužujući ga da im "ruši" kuću.
Tako nešto, kaže, zvuči patetično s obzirom da je avansno platio 20.000 sadnica šljiva koje bi naredne godine trebalo da posadi na 17 hektara, već pripremljenog zemljišta. Posle svega, u dilemi je šta da čini.
"U ovaj projekat sam ušao sa vrlo ozbiljnim ambicijama, jer zemlju i voćarstvo vidim kao značajan resurs. Kupio sam najskuplje sadnice, tražio da budu bezvirusne, ali sam pride dobio dve vrste etiketa, regularne i one druge. Zaprepašćen sam što niko od onih koji su bili zaduženi za kontrolu nisu na vreme reagovali i time mi umanjili probleme i štetu. Uskoro ću u vezi sa ovim slučajem dati iskaz pred nadležnim istražnim organima", poručuje Vladimir Damjanović, elektroinženjer konsultant za softverske baze podataka mobilne telefonije, koji je u startu na svoju ambicioznu krišku u voćarstvu namazao gorak pekmez.
Priču druge strane novinar "Politike" nije uspeo da obezbedi jer i pored njegovog insistiranja da dr Svetlana Paunović, direktorka Instituta za voćarstvo iz Čačka, prokomentariše slučaj Vladimira Damjanovića, ona je to odbila. Objasnila je da strahuje da kratkom informacijom, tj. izjavom sa nedovoljno podataka ne bi mogla da objasni suštinu problema. Kada za to bude vreme, najavila je, obratiće se javnosti zvaničnim saopštenjem Instituta.
