Ministar finansija Lazar Krstić rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da su predložene mere za spas ekonomije samo prvi korak u procesu ozdravljenja srpske privrede.
On je rekao da pravi izazov počinje početkom sprovođenja ovih mera.
"Potrebna je reorganizacija javnog sektora, kako bismo utvrdili ko šta radi, koliko nam je ljudi potrebno, zašto imamo neke koji nam nisu potrebni i zašto primamo plate na više mesta", poručio je Krstić.
"Danas počinje pravi posao, postavili smo dijagnozu, izašli smo kroz konsultacije sa paketom mera koji mislim da je minimalno moguć, onoliko pravedan koliko može da bude", naveo je ministar.
Istakao je da je potrebno doneti setove zakona, koji će sve to sprovesti u delo. Kako kaže, kada podvučemo crtu, sledeće godine očekuje nas nekoliko pozitivnih stvari i nekoliko efekata mera koje ćemo videti.
"Smanjenje fiskalnog deficita, a pod ruku s tim ide poboljšanje naše privede, naročito u privatnom sektoru", kaže Krstić.
Krtsić je izjavio da će u idućoj godini smanjenje fiskalnog deficita biti prvi efekat mera štednje sa kojima je danas vlada Srbije izašla pred javnost.
Ministar finansija je istakao da je potrebno doneti Zakon o radu, i nametima uprostiti procedure za građevinske dozvole. Ističe o da bi trebalo ukloniti prepreke koje se pojavljuju u poslovanju, jer ćemo uz te mere postići rast zapošljavanja i povećanje profita.
Kada je reč o smanjenju plata u javnom sektoru, Krstić je rekao da je Vlada vodila računa o tome da bude pravedna.
"Saveti od MMF-a bili su linearno smanjenje plata i penzija. Mi smo mislili da je pravo rešenje da se ide progresivno, uzimajuću u obzir da javni sektor ima plate veće nego privatni", rekao je Krstić.
Ministar je istakao da su rađene analize i da je vođeno računa o tome koliki će biti fiskalni efekat smanjenja plata na budžet, ali i o tome koliko i kako će to uticati na životni standard onih koji te mere pogađaju.
Prema Krstićevim rečima, predloženim merama će biti pogođeno između 180.000 i 200.000 hiljada ljudi, i to se odnosi na ceo javni sektor, što znači na sve one koji platu primaju iz budžeta.
"Vodili smo računa o padu standarda, ja sam pomenuo da to nije mera koja se lako povlači, naročito u situaciji u kakvoj se nalazi naša zemlja, sa ekonomijom koja se oslanja uglavnom na izvoz", smatra Krstić.
Istakao je da nije lako podizati PDV, a naročito nižu stopu, i da je i to mera koja se ne donosi lako.
"Ali morali smo da je donesemo, da smo ranije radili na nekim stvarima iz tog domena koji bi nam omogućili da imamo poreske prihode, možda ne bismo morali", kaže Krstić.
Govoreći o efektima te mere, Krstić je naveo primer penzionera. Rekao je da prosečna potrošačka korpa za penzionere iznosi oko 20.000 dinara, a prosečna penzija je 23.000.
"Povećanje korpe za njih će biti oko 150 dinara, i to je minimum na koji smo morali da idemo", rekao je Krstić.
Primeri iz drugih zemlja Evrope pokazuju da se u maloprodajnim cenama neće videti efekat povećanja PDV-a, jer će deo toga maloprodaja apsorbovati kroz profitne marže, kaže ministar.
Krstić je rekao da je bio iznenađen brojem zaposlenih u javnom sektoru, navodeći da se oko 660.000 građana vode kao korisnici budžeta, odnosno petinu više nego što je pretpostavljao.
Najavio je da ove mere biti dosledno sprovedene, kao i da ova vlada shvata šta mora da se uradi.
"Mi smo mogli da žmurimo još godinu dana i da idemo putem kao poslednjih pet godina. Ova vlada je to odlučila najpre pozivom vanstranačkih ličnosti, ali i činjenicom da je spremna da preduzme ove mere", naglasio je minstar.
