IT analitičar Milovan Matijević smatra da će sa stanovišta efekata po samu industriju, ova mera privremeno dovesti do povećanja prodaje, posebno u prvom trenutku kad bude izglasana - jer će građani smatrati da je cena IT opreme niža, ali kada mere stupe na snagu, mogu se očekivati negativni efekti na prodaju.

Kada je reč o efektima po državu, procenjuje se da će uvođenje ove stope državi tj. budžetu doneti sedam do osam miliona evra na godišnjem nivou.

U odnosu na ukupan budžet Srbije, koji je oko devet milijardi evra, to je deo koji se potroši za sedam do osam sati rada države, smatra Matijević.

Ako je osnovni cilj države da ovom merom popuni budžet, to se neće desiti, smatra on. Ako je cilj države da za računare ne postoji povlašćena poreska stopa ili se radi o nekim usklađivanjma sa EU, dodaje, onda je to neka druga tema.

Komentarišući činjenicu da je država prvobitno IT proglasila strateškim segmentom razvoja države, a sada uvodi veći porez upravo u tu oblast, Matijević kaže da to pokazuje da među ministarstvima ne postoji najbolja kordinacija.

Kako je objasnio, jedno ministarstvo se trudi da donese jednu meru podsticaja, a drugo pokušava da eliminiše izuzetke i da harmonizuje neku drugu priču, pri čemu svako prema svojim potrebama donosi odluke.

Matijević podeća da ovo nije prvi put u poslednjih sedam ili osam godina da ministri licitiraju sa povećanjem poreza, kao i da on nekad bude uveden, a nekad ne.

"Od kada pratim ovo tržište, najmanje tri puta je ta stopa podizanja sa nekih pet ili osam procenata, pa do 18 - 20 i isto toliko puta je spuštana, a još jedno tri puta je licitirano da će se ta mera pomeranja sa niže na više stope doneti, pa se ništa nije izdešavalo", objašnjava Matijević.

Stručnjak za IT i nekadašnji savetnik u Ministarstvu telekomunikacija Slobodan Marković kaže da se najavljena mera uopšte ne slaže sa proklamovanom podrškom Vlade Srbije IT sektoru, koji je sama vlada odredila za strateški bitan u budućem razvoju zemlje.

On je podsetio da je u martu usvojena Strategija razvoja i podrške IT industriji, te da predstavljenom strategijom reindustrijalizacije "sami sebi skaču u usta".

"Ne bi bilo loše da se dogovore šta su zapravo konkretne mere vlade u vezi sa podrškom IT sektoru. Do sada nismo videli nijednu, a nema naznaka da će se takvo stanje promeniti, zato sam protiv ovakve mere", naglasio je Marković.

Sekretar Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Srbije Jelena Jovanović navodi da je PDV na IT opremu bio osam odsto zbog razvoja informacionog društva i mogućnosti da se na neki način brže uhvati priključak sa prvih 15 zemalja EU.

S obzirom na to da nije članica EU niti Svetske trgovinske organizacije (STO), Srbija ima posebne mere za sve, pa i za IT proizvode, objašnjva ona.

Zemlje koje su članice STO su potpisale posebnu sektorsku inicijativu po kojoj je kompletna IT oprema na carinskoj stopi nula, dok naša carinska stopa ide od jedan do 15 odnosno 18 procenata.

To znači da, kada se IT oprema uvozi na primer u Nemačku, ne plaća se carina.
Srbija takođe nije potpisnica AKA sporazuma, što znači da mi ne priznajemo sertifikate ni jedne svetske laboratorije.

Zbog svega toga su za svaki IT uređaj potrebna tri sertifikata - LVD, EMC i R&TTE, što je dodatni trošak od 60 dana što se tiče vremena i više od 50.000 dinara kada je reč o novcu.

Sada, na sve to treba da se doda još i PDV od 20 odsto, i u krajnjoj liniji imamo još jedan pad, ionako slabog tržišta i usporavanje razvoja informacionog društva, rekla je Jovanović.

Istovremeno, to dovodi i do poskupljenja poslovanja za privredu, kao i skuplje nabavke opreme za građane.

Ona je kazala da se slaže da se niže stope PDV plaćaju samo na osnovne životne namirnice, što je u skladu sa EU pravilima, ali se previđa činjenica kolika je prosečna plata u Srbiji, a koliko u EU.

Samim tim, pokušaj držanja PDV stope na posebnom režimu za IT je jedan od načina da se olakša privredi i građanima, kako bi imali barem približne cene onima koje su u Evropi, jer će sada Srbija imati skuplju IT opremu od zemalja EU, ukazuje Jovanović.