Dodatna primanja visokih političkih funkcionera neće biti oporezovana kao plate u javnom sektoru, ali će biti preispitana ili sasečena, najavio je ministar finansija.
On je istakao da će za najviše dva meseca postojati registar i da će se tačno znati koliko zaposlenih u javnom sektoru prima po nekoliko plata ili naknada i koliko je to opravdano.
"Bićemo vrlo agresivni, pa ćemo naknade sa druge, treće ili pete funkcije smanjivati ili ukidati", kazao je Krstić, ističući da je i sam bio postavljen na nekoliko mesta ali da se povukao.
On je naglasio da je Vlada novim ekonomskim merama pokušala da zaštiti najsiromašnije, ali da će istovremeno kažnjavati funkcionere koji prave anomalije, te da će uz penziju biti nemoguće primati i punu platu iz budžeta.
Krstić je ponovio da bismo se, bez povećanja PDV-a i oporezivanja plata u javnom sektoru, najkasnije početkom 2015. godine "suočili sa problemom likvidnosti i morali bismo da radimo mnogo grublje poteze".
"Scenario bi bila Argentina, vratili bismo se u 1993. godine, imali bismo opšti krah, slom, još veću nezaposenost", ocenio je Krstić, naglasavajući da je povećanje donje stope PDV-a "minimum sa kojim smo morali da idemo" i da će poskupeti samo određene grupe proizvoda koje čine manje od polovine potrošačke korpe.
On je, takođe, izrazio uverenje da će ukupan efekat biti smanjenje sive ekonomije pošto će se ona mnogo agresivnije kontrolisati i suzbijati.
Krstić je, pored toga, rekao i da će se do kraja godine verovatno ići na još jedno zaduženje i u tom pogledu istakao da postoje tri mogućnosti - krediti od Ujedinjenih Arapskih Emirata, izdavanja evroobveznica na međunarodnom tržištu i zajam koji je ponudio MMF.
Ministar finansija je kazao da će penzije 2014. godine rasti dva puta - u aprilu 0,5 odsto i u oktobru jedan odsto, a da su već preduzete mere da bi se nadomestio manjak prihoda u budžetu, pošto su ministarstvima smanjeni diskrecioni troškovi poput putovanja za 30 do 35 odsto.
On je rekao da se uvode kombinovane mere koje kontrolišu budžetski minus, a sa druge strane imaju cilj da generišu privredni rast i privuku investitore.
Na pitanje koliko će ljudi naći posao sledeće godine, Krstić je kazao da to zavisi od toga koliko ce se uspešno ove mere sprovoditi, ali i istakao da se već vide pozitivni efekti.
Krstić je ponovio da bi naš javni sektor, imajući u vidu referentne zemlje, trebalo da zapošljava ukupno 520.000 ljudi, a da trenutno postoji višak od oko 30 odsto.
Ministar je, takođe, rekao da postoje interesenti za 179 preduzeća u restrukturiranju i da investitori sa kojima je razgovarao kažu da je "Srbija danas sa ekonomske i političke strane jedna od retkih svetlih tačaka".
"U mnogim preduzećima postoje zdravi delovi, a ako su investitori spremni da ulože, država bi im sigurno pomogla, pa i preuzela obaveze na sebe", kazao je on.
