Sindikati, poslodavci i predstavnici resornih ministarstava trenutno razmatraju predložene izmene Zakona o radu, a 4. i 5. novembra biće održan zajednički sastanak.
Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević rekao je da su izmene zakona o radu bile neophodne, jer je prethodni predstavljao loše rešenje i za poslodavce i za radnike i za državu.
"Predložene izmene su bliske zajedničkom interesu poslodavaca, sindikata i drzavnih interesa," ocenio je Knežević.
Asocijacija se zalaže da se rad na određeno ne produži sa jedne na tri godine, naveo je on i dodao da će to u javnoj raspravi biti njihov zvaničan predlog.
"Poslodavci treba da budu odgovorni i da posle godinu dana prijave radnika ili da mu daju otkaz", smatra on.
Prema njegovim rečima, dobro rešenje je i da poslodavac ne može premeštati radnike u zavisna preduzeća, a da im se ne isplati otpreminu, jer se na taj način izbegava obaveza plaćana otpremina.
"Ja sam zagovarao i da se trošak plaćanja bolovanja sa mesec dana, koliko pada na teret poslodavca smanji na 15 dana, jer je to ogroman trošak za poslodavce, pogotovo u tekstilu", dodao je on.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić rekao je Tanjugu da još u Nacrtu zakona mnogo toga nije definisano, poput rada na određeno vreme.
"Očigledno da će se ostaviti još da se oko toga raspravlja, tokom javne rasprave, a što se tiče otpremnina, uglavnom jeste usvojen taj predlog da se otpremnine isplacuju za godine radnog staža, koje se provedene kod poslednjeg poslodavca", kazao je Rajić.
On je rekao da postoji niz formalnih pitanja koje bi trebalo pojednostaviti ili ukinuti, a koja se odnose na procese samog primanja na posao, proces u slučaju nastanka tehnološkog viška, ili kada firma ima manje prihode, pa mora da smanji broj zaposlenih...
Takođe bi kako je rekao, trebalo da se definišu procedure na relaciji poslodavac- zaposleni, odnosno smanji nepotrebna papirologija.
Kada je reč o agencijama za zapošljavanje i posredovanje radnika, trebalo bi kako je rekao, definisati i odrediti ko može da obavlja taj posao, kako bi se uveo red u ovu oblast.
On je podsetio da u nekim evropskim zemljama agencije za zapošljavanje imaju udeo u zapošljavanju koji se kreće od 13 pa čak do 45 odsto, što, kako je kazao, znači da se mnogo više štedi i ne plaća rad drugih institucija.
Po njegovom mišljenju, nisu precizno određeni ni pojedini rokovi i procedure koje treba ispostovati, kao ni pitanja koja se odnose na prekovremeni, nocni rad, odlaska na godišnji odmor.
Rajić očekuje da će na javnom skupu koji će biti održan 4. i 5. novembra u Aranđelovcu biti reči o tome šta sindikati i poslodavci mogu da prihvate i na koji način će se pojednostaviti procedure i za poslodavce i za zaposlene.
"Nadamo se da će se stvoriti dovoljna skupštinska većina, da ove promene prođu, jer postoji nekoliko prioritetnih zakona koji u Srbiji moraju da se promene, a koji treba da omoguće pre svega, efikasnije poslovanje, oni bi trebali po kratkom postupku da budu usvojeni, da bi oživele investicije u Srbiji", rekao je Rajić.
On je rekao da je veoma važno da se do kraja godine usvoje bar neke prioritetetne odredbe, oko kojih bi se postigla saglasnost.
Rajić je rekao da bi bilo dobro da se zakon već u drugoj polovini novembra nađe u skupštinskoj proceduri.
I dok poslodavci smatraju da bi otpremnine trebalo isplaćivati za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, sindikati smatraju da bi to trebalo učiniti za sve godine radnog staža.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Njegoš Potežica rekao je da očekuje da će se "ostvariti ciljevi izmena i dopuna zakona" i da će se usaglasiti određene odredbe koje su do sada bile sporne.
"Mi kao sindikati bićemo u zaštiti interesa radnika kako ne bi bilo zloupotreba ili subjektivnog odlučivanja oko nekih pitanja", kazao je Potežica za Tanjug.
On je rekao da će predloženi tekst predstavnicici SSSS i UGS Nezavisnost razmatrati do kraja nedelje kako bi se na skupu sa poslodavnicima i predstavnicima resornih ministarstava početkom novembra usaglasili stavovi.
Govoreći o otpremninama, Potežica je rekao da se u praksi pokazalo da su do sada u nekim državnim organima i organizacijama radnici mogli to pravo da ostvare i dva puta.
"Činjenično da ako bi radnik ostvarivao to pravo samo kod poslednjeg poslodavca, on bi bio materijalno oštećen jer naš je cilj da bude otpremnina isplaćena za vreme njegovog radnog veka, za pun radni staž koji je imao", kazao je Potežica.
On je rekao da bi se to pitanje u pravnoj praksi moglo jednostavno rešiti navodeći kao primer austrijsko zakonodavstvo gde svaki poslodavac uplaćuje sredstva u fond, i na kraju poslednji isplaćuje otpremninu radniku u celom iznosu.
"Ako vlada insistira i želi da se ostvari cilj - novo zapošljavanje, novi standard, bolji život građana mi ćemo pomoći", kazao je potpredsednik SSSS.
On je dodao da će se nastojati u tome da se do nove godine predložene izmene nađu u Skupštini, ali da sindikati neće prihvatiti da zakon bude "donet preko noći", bez uvažavanja njihovog mišljenja.
