Na ekonomskom skupu u Aranđelovcu predstavnik SEIPE apelovao da se odmrzne program subvencionisanja stranih investitora a guvernerka odgovorila da je lepo "igrati se Boga" ali pitanje je ko to plaća.
Dalji priliv zavisiće od rešavanja domaće fiskalne neravnoteže i obezbeđivanja podrške međunarodnih partnera, navela je Tabaković.
Snižavanjem inflacije i njenim održavanjem na niskom nivou u dugom roku monetarna politika stvara preduslove za stabilno okruženje neophodno za privlačenje kapitala, rekla je Tabaković. Ona je napomenula da su od vremena kada se prate inflaciona očekivanja, prema podacima Blumberga, ona sada na istorijskom mininumumu od 5,5 odsto.
Na skupu se povela ozbiljna diskusija kada je direktor Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) Božidar Laganin izjavio da Srbija, ukoliko želi da bude ozbiljna država, mora da ispuni preuzete ugovorne obaveze.
Laganin je apelovao da se odblokira program za podsticaj stranih investicija (koji je na led staviio novi ministar privrede), dok je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na to uzvratila pitanjem o opravdanosti tih davanja.
"Blokada programa za podsticaj stranih investicija, koja traje već dva meseca, nikome ne ide u prilog, rekao je Laganin. Davanje podsticaja je bilo opravdano, i prema analizi Instituta ekonomskih nauka, sredstva se u najgorem slučaju vraćaju u roku od 30 meseci", ocenio je Laganin.
Reč je, rekao je, o 257 aktivnih projekata kroz koje je realizovano oko 1,5 milijardu evra investicija i kreirano 50.000 novih radnih mesta , a ukupna budžetska obaveza za to je od 2006.godine oko 300 miliona evra. Zahvaljujući tom programu, u Srbiju su dovedeni investitori kao što su Boš, Kontinental, Svarovski....
Laganin je istakao i da je neophodno da se kreira jedinstvena politika podsticaja, bez kakofonije i drugačijih tonova iz vlade, jer se time zbunjuju investitori i pravi potencijalna šteta.
Guvernerka Tabaković je zapitala Laganina ko je imao koristi od toga, napominjući da svako davanje subvencija, između ostalog, uvećava budžetski deficit i doprinosi lošem kreditnom rejtingu, a on je rekao da korist imaju zaposleni.
Tabaković je navela da je od stranih direktnih investicija (SDI) koje su u ovoj godini ušle u Srbiju, 22 odsto bilo u prerađivačke kapacitete, 20 odsto u trgovinu i finansije, 13 odsto u građevinsku industriju i samo sedam odsto u energetski razvoj. Od 2005. do 2012. godine Srbija zabeležila neto priliv SDI od 12, 5 milijardi evra, što je manje nego u drugim zemljama regiona (Hrvatska 14, 7 milijardi, Rumunija 40, Mađarska 36). Ona je navela da je prethodnih godina neto priliv SDI u proseku bio oko šest odsto BDP-a, a da je prošle godine zbog usporavanja rasta svetske ekonomije i domaćih neravnoteža palo na jedan odsto.
"Lepo je imati osećaj da ste Bog na zemlji i dobročinitelj, ali se postavlja pitanje od koga ste uzeli", kazala je Tabaković, na šta je Laganin uzvratio da ne daje on novac nego Ministarstvo, i da je on "trgovac koji prodaje nešto što se zove Srbija kao dobra investiciona destinacija".
Ne želevši da, kako je rekla, zamara skup "konkretnim podacima i obračunima u vezi sa subvencijama, stimulacijama i ulaganjima preko kvazibankarskih organizacija koje NBS ne kontroliše, a koje se bave kreditiranjem, faktoringom i raznim sličnim poslovima, Tabaković je naglasila da nefinansijske organizacije - nema veze da li ih je vlada osnovala ili se zovu akcionarska društva drugih osnivača - "ne mogu da se bave bankarskim poslovima".
Narodna banka Srbije, s druge strane, odgovara samo za deo banaka, a ne i ostatak monetarne mase i stabilnosti finansijskog sistema, insistirala je Tabaković.
Ona je ocenila i da je direktorka Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) Ana Malašević pokazala izuzetnu hrabrost dolazeći na čelo te institucije i uradivši popis zatečenog stanja koji je pokazao da je od 65 miliona kreditiranih projekata 30 miliona evidentirano u poslovnim knjigama kao ispravka vrednosti, što je, prema njenim rečima, eufemizam za lošu procenu boniteta.
Podsetivši da je NBS fiskalni agent za mnoge međunarodne kreditne linije, ona je rekla da je tražila izveštaj ko odobrava te kredite, i da su jedan od odbora za dodelu kredita činila tri čoveka - dva iz nekadašnjeg Ministarstva privrede i jedan iz NBS
"Kada sam izveštaj ko su korisnici kredita uporedila sa zvaničnim kriterijumima za dodelu kredita, imala sam šta i da vidim", rekla je Tabaković ističući da bi bilo zanimljivo da se vidi da li se spiskovi preduzeća koja su dobila kredite poklapaju s finansijerima političkih stranaka.
Direktor AOFI Ana Malešević kazala je da u siromašnoj i maloj zemlji, kao što je Srbija svaki dinar treba dva puta okrenuti pre nego se potroši. Kao primer navela je da je početni kapital te agencije pre osam godina bio 25 miliona evra, da bi u međuvremenu narastao na 60 miliona evra.
Odobreno je 470 miliona evra kredita, dato 82 miliona evra garancija, ostvaren promet u faktoringu od 287 miliona evra i najvažnije promet u osiguranju od 2,2 milijarde evra, kazala je Malešević.
