Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vladimir Ilić izjavio je da bi najkasnije 2009. porez na plate mogao da se smanji, sa sadašnjih 62 dinara na 100 dinara neto zarade, na 50 dinara.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vladimir Ilić izjavio je da bi najkasnije 2009. porez na plate mogao da se smanji, sa sadašnjih 62 dinara na 100 dinara neto zarade, na 50 dinara.
Ilić je na konferenciji za novinare rekao da bi do tog smanjenja trebalo da dodje nakon stručne analiza koja bi trebalo da da procenu koliko ljudi radi u sivoj ekonomiji, koliki je stepen smanjenja poreza na zarade potreban poslodavcima da legalizuju rad svih zaposlenih, te na koji način će to uticati na budžet.
Prema njegovim rečima, dogovor o smanjenju poreza na zarade je moguć u dogovoru države, poslodavaca i sindikata, koji bi odlučili i da li ići postupno ili na jednokratno smanjenje poreza.
On je podsetio da je su gubici u budžetskom prihodu na osnovu dosadašnjeg smanjenja poreza na zarade bili manji od opčekivanog.
Prema njegovim rečima, prihodi u budžetu će po toj osnovi u prvoj polovini ove godine biti manji za oko 3,5 milijardi dinara što je tri do četiri puta manje od očekivanog.
Državni seketar smatra da bi dodatno smanjenje poreza na zarade, prema nagoveštajima poslodavaca, povećalo broj zaposlenih i smanjilo sivu ekonomiju.
On je ponovio da će poslodavcima olakšati i prijavljivanje zaposlenih formiranjem šaltera gde bi na jednom mestu bili predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za zdravsveno osiguranje i PIO fonda.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji od 21,6 odsto mogla bi u naredenih pet godina da se prepolovi, kazao je Ilić i izrazio ocekivanje da se će nezaposlenost početi da opada nakon završetka peocesa privatizacije i zvanične kandidature Srbije za ulazak u Evropsku uniju (EU).
Ilić smatra da i u Srbiji nezaposlenost može da pada progresijom koja je zabeležena u Poljskoj koja je tri godine nakon ulaska u EU prepolovila stopu nezaposlenosti, a koja sada iznosi 12 odsto.
U Srbiji broj zaposlenih iznosi 2,7 miliona, dok je broj nezaposlenih 695.000, rekao je Ilić.
Ta sredstva su ipak i dalje nedovoljna, jer iznose samo 0,06 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali očekujem da na srednji rok budu uvećavana, rekao je Ilić.
On je kao glavne aktivne mere zapošljavanja, koje će i dalje sprovoditi Nacionalna služba za zapošljavanje, naveo savetovanje nezaposlenih, rad sa poslodavcima, sajmove zapošljavanja i karijerno vodjenje koji su najefikasnije i najjeftinije, a koje obuhvataju tri četvrtine nezaposlenih.
Dodatno obrazovanje i obuka, kojima je prošle godine bilo obuhvaćeno 10.000 nezaposlenih, nešto je skuplja aktivna mera zapošljavanja, čije je sprovodjenje ipak potrebno nastaviti kako bi se uskladila ponuda i tražnja na tržištu rada, dodao je Ilić.
Prema njegovim rečima, neophodan je i nastavak programa subvencionisanja nezaposlenih koji košta oko 1.500 evra po osobi i koji izmedju ostalog obuhvata samozapošljavanje ili učešće u javnim radovima.
Ilić je ponovio da će od septembra početi program kreditiranja za početnike u biznisu i to na pet godina, uz jedan odsto godišnje kamate, počekom na godinu dana, bez hipoteke.
Država je planirala i oko 30 miliona evra subvencija za poslodavce za zapošljavanje do 15.000 ljudi, dodao je on.
Prioriteti države, kako je istakao, biće zapošljavanje mladih do 30 godina, čija stopa nezaposlenosti iznosi 48 odsto i duplo je veća od ukupne stope nezaposlenosti.
Ilić je kazao da će prioritet biti i viškovi zaoposlenih koji će u procesu privatizacije ostati bez posla, a kojima će država pomoći da na najbolji način iskoriste otpremnine kako bi ponovo došli do zaposlenja.
Procenjuje se da u društvenim preduzećima trenutno radi preko 200.000 ljudi, naveo je on.
(Beta)
Ilić je na konferenciji za novinare rekao da bi do tog smanjenja trebalo da dodje nakon stručne analiza koja bi trebalo da da procenu koliko ljudi radi u sivoj ekonomiji, koliki je stepen smanjenja poreza na zarade potreban poslodavcima da legalizuju rad svih zaposlenih, te na koji način će to uticati na budžet.
Prema njegovim rečima, dogovor o smanjenju poreza na zarade je moguć u dogovoru države, poslodavaca i sindikata, koji bi odlučili i da li ići postupno ili na jednokratno smanjenje poreza.
On je podsetio da je su gubici u budžetskom prihodu na osnovu dosadašnjeg smanjenja poreza na zarade bili manji od opčekivanog.
Prema njegovim rečima, prihodi u budžetu će po toj osnovi u prvoj polovini ove godine biti manji za oko 3,5 milijardi dinara što je tri do četiri puta manje od očekivanog.
Državni seketar smatra da bi dodatno smanjenje poreza na zarade, prema nagoveštajima poslodavaca, povećalo broj zaposlenih i smanjilo sivu ekonomiju.
On je ponovio da će poslodavcima olakšati i prijavljivanje zaposlenih formiranjem šaltera gde bi na jednom mestu bili predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za zdravsveno osiguranje i PIO fonda.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji od 21,6 odsto mogla bi u naredenih pet godina da se prepolovi, kazao je Ilić i izrazio ocekivanje da se će nezaposlenost početi da opada nakon završetka peocesa privatizacije i zvanične kandidature Srbije za ulazak u Evropsku uniju (EU).
Ilić smatra da i u Srbiji nezaposlenost može da pada progresijom koja je zabeležena u Poljskoj koja je tri godine nakon ulaska u EU prepolovila stopu nezaposlenosti, a koja sada iznosi 12 odsto.
U Srbiji broj zaposlenih iznosi 2,7 miliona, dok je broj nezaposlenih 695.000, rekao je Ilić.
Za aktivne mere zapošljavanja dve milijarde dinara
Za aktivne mere zapošljavanja iz budžeta bi trebalo da bude izdvojeno preko dve milijarde dinara, što bi bilo preko 700.000 miliona dinara više nego prošle godine, rekao je Vladimir Ilić.Ta sredstva su ipak i dalje nedovoljna, jer iznose samo 0,06 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali očekujem da na srednji rok budu uvećavana, rekao je Ilić.
On je kao glavne aktivne mere zapošljavanja, koje će i dalje sprovoditi Nacionalna služba za zapošljavanje, naveo savetovanje nezaposlenih, rad sa poslodavcima, sajmove zapošljavanja i karijerno vodjenje koji su najefikasnije i najjeftinije, a koje obuhvataju tri četvrtine nezaposlenih.
Dodatno obrazovanje i obuka, kojima je prošle godine bilo obuhvaćeno 10.000 nezaposlenih, nešto je skuplja aktivna mera zapošljavanja, čije je sprovodjenje ipak potrebno nastaviti kako bi se uskladila ponuda i tražnja na tržištu rada, dodao je Ilić.
Prema njegovim rečima, neophodan je i nastavak programa subvencionisanja nezaposlenih koji košta oko 1.500 evra po osobi i koji izmedju ostalog obuhvata samozapošljavanje ili učešće u javnim radovima.
Ilić je ponovio da će od septembra početi program kreditiranja za početnike u biznisu i to na pet godina, uz jedan odsto godišnje kamate, počekom na godinu dana, bez hipoteke.
Država je planirala i oko 30 miliona evra subvencija za poslodavce za zapošljavanje do 15.000 ljudi, dodao je on.
Prioriteti države, kako je istakao, biće zapošljavanje mladih do 30 godina, čija stopa nezaposlenosti iznosi 48 odsto i duplo je veća od ukupne stope nezaposlenosti.
Ilić je kazao da će prioritet biti i viškovi zaoposlenih koji će u procesu privatizacije ostati bez posla, a kojima će država pomoći da na najbolji način iskoriste otpremnine kako bi ponovo došli do zaposlenja.
Procenjuje se da u društvenim preduzećima trenutno radi preko 200.000 ljudi, naveo je on.
(Beta)
