"Zaduživanje je opredeljeno planiranim deficitom za sledeću godinu i otplatom ranijih dugova", rekao je Vučković na predstavljanju biltena "Makroekonomske analize i trendovi", koji izdaje Ekonomski institut.

On je rekao da je bitna struktura finansiranja i da se iz predloga bužeta može primetiti da će se više ići na bilateralne kredite, a manje ne zaduživanje na međunarodnom tržištu.

"Ukoliko se u tome uspe bilo bi dobro, jer je bilateralno zaduživanje jeftinije i povoljnije pa će teret kamata, naročito u kriznim godinama, biti manji", rekao je on.
Povodom inflacije u ovoj godini, Vučković je istakao da je međugodišnja inflacija u septembru prvi put u ovoj godini bila u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja.

Ovakvom ishodu, najviše je doprinelo usporavanje rasta cena hrane. U septembru je, kako navodi, hrana pojeftinila za 0,3 odsto, dok je neprerađena hrana pojeftinila za 9,5 odsto.

Međugodišnja inflacija, kako se navodi u novom broju MAT-a, na kraju ove godine biće 3,7 odsto, rekao je ekonomista i zamenik direktora Satističkog zavoda Miladin Kovačević.

Procena je da će ona ostati u granicama odstupanja od cilja (2,5 do 5,5 odsto) NBS, što se temelji na proceni da rast cena hrane, kao najzastupljenije stavke u potrošnji domaćinstava u decembru ove godine neće biti veći na međugodišnjem nivou od rasta koji je zabeležen u septembru.

Ekonomisti su danas ocenili da će kurs dinara ostati realno stabilan do kraja godina, al ii u narendoj.

"S obzirom na nisku inflaciju za naše prilike objektivno je da se pretpostavi da devizni kurs u sledećoj godini neće trpeti velike pritiske, kao što se desilo i u ovoj godini, kazao je Vučković, dodajući da do oštrog slabljenja dinara može dovesti samo iznenadna kriza i poremećaj tokova kapitala.