Inflacija će do kraja godine stići u zacrtan okvir do 5,5 odsto, što je posledica povoljnijih klimatskih prilika i cene nafte a tek malim delom rezultat ekonomske politike vlade, kažu iz IZIT-a.
To ukazuje na tendenciju slabljenja inflacionih pritisaka, jer se u prvom polugođu inflacija nalazila na 9,8 odsto.
To je velikim delom rezultat boljeg poljoprivrednog roda ove u odnosu na prethodnu godinu, jer su potrošačke cene hrane u devetom mesecu 2013. prema septembru prošle godine bile niže za 0,3 odsto.
Taj podatak ukazuje i da su inflatorni tokovi u Srbiji veoma zavisni od kretanja poljoprivredne proizvodnje i kartelsko-monopolskih struktura kojima srpska privreda obiluje i u segmentu prehrambene industrije, ocenio je IZIT.
"Stoga se može reći da virus inflacije nije sklonjen sa pozornice srpskog tržišta, nego je njegova oštrica samo otupljena", dodaje se.
Da bi i u sledećoj godini inflacija bila "u stanju uspavljivanja" kao u ovoj godini, neophodno je da se opet ostvari povoljniji poljoprivredni rod, a to u Srbiji najvećim delom zavisi od klimatskih prilika zbog neizgrađenih sistema za navodnjavanje.
Uz to, devizni kurs dinara je u 2013. godini bio znatno stabilniji nego prethodne godine, što je delovalo smirujuće na inflatorne tokove u zemlji.
Pošto Srbija nema dovoljan priliv inostranog kapitala i visoko je zadužena zemlja, sa malim manevarskim prostorom daljeg zaduživanja, svako odlaganje reformskih zahvata u javnom sektoru moglo bi poslati negativan signal potencijalnim investitorima i veoma brzo napraviti njihov otklon sa srpskog tržišta, posebno onih investitora koji zarađuju na kupovini domaćih hartija od vrednosti, naveo je IZIT.
DOBRO JE ŠTO JE BUDŽET "HIRURŠKI"
U vezi predloga budžeta za 2014. Godinu u IZIT-u kažu da predstavlja najavu vladinih reformskih zahvata "hirurškog karaktera" u javnom sektoru.
"Vlada Srbije počinje da usvaja 'marketinšku koncepciju poslovanja', što znači da samo tržiste predstavlja meru uspešnosti poslovanja nekog preduzeća", rekao je saradnik tog beogradskog instituta Saša Đogović na konferenciji za novinare.
Ocenio je da je Vlada predlogom budžeta za 2014. godinu pokazala da prihvata tu koncepciju time što je spremna da kroz osnivanje tranziciong fonda prenese socijalnu ulogu s preduzeća na državu.
"Dobro je što se ovim budžetom pravi diskontinuitet u načinu poslovne filozofije same države, koja tako upućuje poruku menadžmetnima preduzeća da i oni moraju da usvajaju novu poslovnu filozofiju, kroz koju se promoviše sama etika rada i odgovornost", rekao je on.
Đogović je ocenio da se tokom sprovođenja najavljenog seta reformskih mera i restruturiranja državnih i javnih preduzeća, kao što su Srbijagas i Železnica Srbije, "može računati na veće otpore".
Saradnik IZIT-a je ocenio da su najavljeni set mera Vlade Srbije i budžet za 2014. "psihološki pozitivno ođeknuli kod investitora" što, kako je rekao, potvrđuje stablizacija kursa dinara od kada je to najavljeno. Investitori su, kako je ocenio, "dali uslovno poverenje" i očekuju da vide kako će teći realizacija mera i budžeta.
Đogović je od mera Vlade jedino kritikovao naglo obustavljanje davanja subvencija investitorima i povećanje niže stope poreza na dodatu vrednost na ugostiteljske usluge, najavljeno za 1. januar.
Ocenio je da subvencije treba postepeno obustaviti, tek kada budu donete druge podsticajne mere, uz napomenu ta treba biti pažljiv jer druge zemlje, kao što su Makedonija i Slovačka, daju podsticaje investitorima.
Đogović je istakao da povećanje PDV sa osam na 20 odsto za ugostiteljske usluge može sprečiti razvoj turizma, i da će dovesti do smanjenja poljoprivredne i prehrambene proizvodnje čiji se znatan deo troši u ugostiteljstvu.
