On je, gostujući na RTS-u, rekao da je u toku revizija glavnog projekta i da se ovih dana očekuje dobijanje lokacijske dozvole, koja mora da prethodi raspisivanju tendera za izvođača radova.

Bajatović je pojasnio da će se radovi izvoditi u četiri lota, Zaječar - Paraćin, Paraćin- Smederevo, Kovin -Vrbas, Vrbasa- Bački Breg i dodao da je isprojektovana deonica do Hrvatske i trasa od Beograda prema Republici Srpskoj, a da se trenutno radi projekat južnog kraka prema Makedoniji.

Bajatović je rekao da je novac obezbeđen kreditom od 75 miliona evra koji je zasnovan na državnoj garanciji, a da će Rusi uložiti još tolliko. Takođe, kako je dodao, od sledeće godine od Gasproma, Srbijagas očekuje kredit kakav su dali i Bugarskoj, od oko 175 miliona evra, tako da će u februaru, martu iduće godine imati za početak radova 500 miliona evra.

"Ostatak će biti projektno finansiranje od banaka, pre svega ruskih", rekao je Bajatović.

Poslanik Liberalno demokratske partije Bojan Đurić izjavio je danas novinarima u Skupštini Srbije da ima mnogo neiskrenosti kada se govori o izgradnji Južnog toka i čitavom energetskom sprorazumu s Rusijom i da je potpuno pogrešno da se taj projekat finansira baš iz ruskog kredita.

"Sve probleme koje danas imamo pet godina nakon potpisivanja tog sporazuma, proističu iz činjenice da je Srbija na potpuno nedopustiv način bez potrebe prepustila gotovo monopol iii bar potpunu dominaciju drugoj strani, odnosno Rusiji u ovim poslovima", rekao je Đurić.

On je rekao da nisu razjašnjeni različiti stavovi među političarima koji vode Srbiju i da je predsednik Tomislav Nikolić "duboko pogrešio kada je obećao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će biti izmenjena strateška dokumentacija oko NIS".

Stižu i dozvole

Lokacijska dozvola za izgradnju gasovoda "Južni tok" u Srbiji biće izdata sutra, a građevinska preksutra, najavio je danas ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević. Srbija je potpuno spremna da 24. novembra počne izgradnja tog magistralnog gasovoda kroz našu zemlju, rekao je Bačević za TV B92. On je podsetio da je to ministarstvo ranije završilo prostorni plan područja posebne namene za Južni tok, što je bio preduslov za realizaciju tog velikog projekta

Đurić je rekao da će Srbija na taj način što će izgradnja Južnog toga biti finansirana iz ruskog kredita, imati problem kao sa pitanjem rudne rente.

"Mi ćemo nekoliko decenija svake godine poklanjati ruskoj strani više od 20 miliona dolara. Bojim se da ćemo u istu vrstu ropskog odnosa ući ako dopustimo da se izgradnja Južnog toka finansira iz ruskog kredita a da rate plaćamo decenijama iz tranzita", rekao je Đurić

RESTUKTURISANJE SRBIJAGASA DO GODINU I PO DANA

Što se tiče samog Srbijagasa Bajatović je rekao da restukturisanje tog javnog preduzeća trebalo da traje oko godinu i po dana.

Bajatović je novinarima u Skupštini Srbije kazao da očekuje da će Vlada Srbije uskoro doneti odluku o modelu restukturisanja Srbijagasa i podsetio da su to javno preduzeće i Ministastvo energetike izneli različite predloge tog modela.

On je ponovio da model Ministarstva energetike predviđa vlasničko razdvajanje transporta i distribucije i da Srbijagas bude akcionarsko društvo, dok model poslovodstva predlaže prerastanje u holding s pravnim, a ne vlasničkim razdvajanjem delatnosti.

Bajatović je istakao da je pitanje finansijskog restrukturiranja najvažnije i da o tome treba voditi ozbiljne razgovore, jer je zaudženje Srbijagasa "jako veliko".

Čelnik Srbijagasa prošle sedmice je kazao da bi finansijsko restukturirane Srbijagasa moglo da košta između 600 i 800 miliona evra.

Bajatović je kazao da su dugovi Srbijagasa nastali jer je to državno preduzeće pet godina prodavalo gas ispod tržišne cene, a i da danas isporučuje gas preduzećima u restrukturiranju koja ga ne plaćaju.

"Ako želimo da prekinemo s tom praksom, najlakše je zavrnutni ventil školama, bolnicama, preduzećima u restrukturiranju, toplanama koje takođe ne mogu da plate gas, ali bojim se da ta mera nije realna", kazao je direktor Srbijagasa.

Bajatović je dodao da je zbog toga u budžetu za 2014. Godinu predviđeno dodatno zaduživanje (od 200 miliona evra), jer je to srpska realnost.

"Ključ cele price je finansijsko restukturirnje Srbijagasa, odnosno da u gasnom sektoru počne funkcionisati tršište. Svaka količina gasa koja se isporuči, mora da bude plaćena po realnoj tržišnoj ceni", zaključio je Bajatović.

On je kazao da je za dug od 224 miliona evra Naftnoj industriji Srbije moguće da se dugoročno reprogramira između Srbijagasa i Gasproma ili da postane deo javnog duga, što će biti slučaj sa većim delom duga Srbijagasa.

Treći način, dodao je Bajatović, jeste da se predvidi dugoročni model raspodele dobiti NIS-a kojim bi se jedan deo dobiti koji pripada Vladi Srbije preusmeravao NIS-u.