Posao u Srbiji traži i zaista nema oko 695.000 ljudi, dok podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je evidencija izbrojala čak "kolonu" od 913.000 nezaposlenih. Razlika izmedju podataka sa biroa i realnih nezaposlenih dostiže čak 200.000 ljudi i to su uglavnom oni koji rade na "crno", a vode se kao nezaposleni.
Posao u Srbiji traži i zaista nema oko 695.000 ljudi, dok podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je evidencija izbrojala čak "kolonu" od 913.000 nezaposlenih. Razlika izmedju podataka sa biroa i realnih nezaposlenih dostiže čak 200.000 ljudi i to su uglavnom oni koji rade na "crno", a vode se kao nezaposleni.Kako kaže Vladimir Ilić, državni sekretar za zapošljavanje u Ministarstvu ekonomije, tih 200.000 na biro se prijavilo samo da bi ostvarilo pravo na zdravstvenu zaštitu, dečji dodatak i ostale povlastice.
"Zabrinjava što čak 48 odsto ljudi bez posla su mladi i prosečan nezaposleni ima 37 godina, a 24 odsto su žene", objašnjava Ilić za "Večernje novosti".
"Jednako poražavajuće je i da se na posao čeka u proseku 49 meseci, što je više od četiri godine. A, čak 55 odsto nezaposlenih na spisku Nacionalne službe na posao čeka duže od dve godine. Isto toliko nezaposlenih nema nikakvog radnog iskustva", navodi on.
U koštac sa ekonomskim problemom broj "jedan" i primenom mera za smanjenje sadašnje stope nezaposlenosti od 21,6 odsto moraće ubrzo da se "uhvati" kako nekoliko nivoa vlasti, posebno ministarstva ekonomije, tako i poslodavci. Dodatno muči i to što ova "bolest" istovremeno vuče za sobom i druge ekonomske teškoće poput nedovoljnog obima izvoza, visokog manjka u trgovini sa svetom, male konkurentnosti srpskih preudzeća, neravnomernog razvoja regiona...
Nije pohvalan ni podatak da stopu nezaposlenosti veću od naše u celoj Evropi imaju samo Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Dostići prosečnu evropsku stopu od 7,6 odsto biće veliki zadatak za celokupno društvo, a posebno vlast i vodeće ljude iz oblasti ekonomije.
Državni sekretar za zapošljavanje nedavno je najavio da će za aktivne mere zapošljavanja u ovogodišnjem budžetu biti izdvojeno više od dve milijarde dinara. To je za 700 miliona dinara više nego prošle godine. Ilić kaže da je to sada svega 0,06 odsto društvenog bruto proizvoda, što sigurno nije dovoljno za značajnije smanjenje nezaposlenosti.
"Glavne mere za veće zapošljavanje, koje će i dalje sprovoditi Nacionalna služba za zapošljavanje, biće savetovanje nezaposlenih, rad sa poslodavcima, ali i sajmove zapošljavanja i karijerno vodjenje, koji su se pokazali najefikasnije i najjeftinije metode", naglašava Ilić.
Značajno je, kako kaže, i što ove mere obuhvataju tri četvrtine nezaposlenih.
Skuplji aktivni programi su, prema Iliću, dodatno obrazovanje i obuka, kojima je prošle godine bilo obuhvaćeno 10.000 nezaposlenih. On smatra da je neophodan nastavak sprovodjenje ove mere, kako bi se uskladila ponuda i tražnja na tržištu rada. Plan je i da se nastavi program subvencionisanja nezaposlenih koji košta oko 1.500 evra po osobi, a obuhvata samozapošljavanje ili učešće u javnim radovima.
Početnicima u biznisu od septembra će, prema najavama, biti ponudjen program kreditiranja iz Fonda za razvoj uz uslov otplate zajma na pet godina, uz jedan odsto godišnje kamate, početkom na godinu dana i bez hipoteke.
I podsticanje grinfild investicija uz dotacije za svakog novog radnika neće biti prekinuto. Jer, do sada se pokazalo da privatizacije nisu dovele do povećanja broja zaposlenih, već naprotiv smanjenja, te da su nove investicije od temelja jedan od "lekova" u borbi protiv nezaposlenosti. Iznosi subvencija po novozaposlenom kreću se od 2.000 do 10.000 evra, a za ovaj program do kraja 2007. godine država će izdvojiti 30 miliona evra za zapošljavanje do 15.000 novih radnika.
Koliko proces tranzicije utiče na stopu nezaposlenosti vidi se po rastu tog procenta, pogotovo od 2000. godine. Državni sekretar Ilić, medjutim, ukazuje da ulazak u Evropsku uniju, završetak privatizacije i druge mere za bolje evropske integracije mogu prepoloviti nezaposlenost i to u roku od pet godina. On je ukazao na primere Poljske i Slovačke koje su prepolovile stope na 12 i 11 odsto i to svega tri godine posle ulaska u EU.
"Očekujem da bi nezaposlenost u Srbiji od 21,6 odsto mogla da se prepolovi u narednih pet godina ", smatra Ilić. "Najveće šanse su da se to desi posle okončanja privatizacije i dobijanja zvanične kandidature Srbije za ulazak u EU".
Problem nezaposlenih mladih ljudi je na vrhu liste prioriteta, ali potrebno je baviti se i ljudima koji su proglašeni viškovima posle privatizacije. Sada se procenjuje da u društvenim preduzećima, koje do kraja sledeće godine čeka privatizacija, radi više od 200.000 ljudi, a sigurno je da će jedan deo biti višak. Tako da i država mora pomoći kroz program "Otpremninom do posla" da bi i ti ljudi na najbolji način iskoristili dobijeni novac.
Treba obratiti pažnju i na tretman poslodavaca, kaže Ilić. Jer nije u redu da oni koji daju posao radnicima čekaju satima po redovima i to na tri mesta da bi legalno prijavili novog zaposlenog. Potrebno je olakšati prijavljivanje i plan je da se formira jedinstveni šalter gde bi na jednom mestu bili predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za zdravstveno osiguranje i PIO fonda.
21,6 % je stopa nezaposlenosti u Srbiji
7,6 % je prosečna evropska stopa nezaposlenosti
695.000 ljudi nema i traži posao
913.000 nezaposlenih je registrovano na Birou
(MONDO)
