Globalizacija je dobra za radna mesta i zapošljavanje iako zaposleni sada zaradjuju manje nego pre nekoliko decenija mereno udelom plata u ukupnoj aktivnosti koju podstiču ekonomski rast i povezivanje globalne ekonomije, ocenila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Globalizacija je dobra za radna mesta i zapošljavanje iako zaposleni sada zaradjuju manje nego pre nekoliko decenija mereno udelom plata u ukupnoj aktivnosti koju podstiču ekonomski rast i povezivanje globalne ekonomije, ocenila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).OECD u izveštaju posvećenom politici zapošljavanja ostaje verna svom zadatku promovisanja slobodnog tržišta, trgovine i investicija, ali ukazuje da je vreme i za trezveno sagledavanje i tamnije strane globalizacije.
"Milioni imaju koristi od globalizacije, ali u isto vreme javlja se i osećaj da nešto nije u redu s tim procesom", rekao je novinarima generalni sekretar OECD Anhel Gurija.
Vlade treba da otklone zabrinutost javnosti zbog radnih mesta i plata u svetu koji dosad nevidjenom brzinom transformišu tehnologija, jeftin transport i komunikacije, kao i uspon Kine, Rusije, Indije i Brazila sa ogromnim resursima jeftine radne snage.
"To je još uvek dobitnički proces za sve zemlje," ocenio je u izjavi Rojtersu glavni autor izveštaja OECD Rejmon Tore, ali je i ukazao da bi "bilo kontraproduktivno ako ne bi postojala želja da se vide i loše strane samo zbog toga što su tržišta dobra za ekonomski rast".
Udeo plata u nacionalnom dohotku primetno je pao u većini zemalja članica OECD u nekoliko proteklih decenija, navodi se u izveštaju organizacije, koja okuplja 30 članica mahom bogatih industrijski razvijenih zemalja.
Tako je udeo plata u BDP Japana pao za oko 25 odsto u proteklih 30 godina za oko 13 odsto u 15 najbogatijih članica Evropske unije i za sedam odsto u SAD, pokazuju podaci OECD.
U izveštaju se takodje konstatuje da se produbila razlika izmedju onih koji najviše zaradjuju i onih na dnu lestvice primanja, a da je osećaj nesigurnosti radnog mesta postao još akutniji, čime se, bar delom, može objasniti slab rast plata.
Prebacivanje različitih delova proizvodnog procesa ili usluga na druge, jeftinije lokacije, nije značajno uticalo na gašenje radnih mesta u članicama OECD kao što se smatra, ali je taj utisak dovoljan da podstakne osećaj nesigurnosti radnog mesta, ukazali su Tore i Gurija.
Prema izveštaju OECD, ponuda jeftine radne snage je skokovito porasla otkako se Kina otvorila prema svetu, a radnici se za zaposlenje nadmeću sve više na globalnom nivou jer jeftinija tehnologija, transport i telekomunikacije olakšavaju firmama da se organizuju u medjunarodnim razmerama.
Kina, Indija, Brazil i Rusija danas u ukupnoj ponudi radne snage u svetu učestvuju čak sa 45 odsto, u poredjenju sa 19 odsto za čitavo područje OECD, koje obuhvata SAD, Japan, Kanadu i veći deo evropskih zemalja.
OECD je pozvala vlade da se odupru protekcionističkim pritiscima i umesto toga prilagode politiku zapošljavanja da bi pomogle da ljudi sa većom lakoćom i osećajem sigurnosti prelaze s jednog posla na drugi.
Gurija je priznao da su neki ljudi na gubitku, ali da to treba rešiti odgovarajućom ekonomskom politikom jer je, kako je istakao, globalizacija pozitivan i u svakom slučaju neizbežan proces.
"Zaposlenje za ceo radni vek je mrtvo," rekao je Tore. "Da bi se iskoristili plodovi globalizacije neophodno je kretanje. Preduzeća moraju da predju u nova područja u nove oblasti a ljudi moraju da odlaze u nova preduzeća."
"Sada je potrebno zaštititi ljude, ali ne štititi radna mesta, jer neka radna mesta nemaju budućnost," rekao je Tore.
On je kao primer izdvojio Dansku koja kako je rekao sa stopom nezaposlenosti od svega 3,9 odsto u 2006. dobro napreduje. Izdašno pomaže one koji traže posao, dobro ih stručno obučava i finansira programe zapošljavanja, kombinovano s relativno lakom i jeftinom procedurom otpuštanja radnika.
U skladu sa novonastalim vremenom Austrija je usvojila "portabl" sistem za otpremnine od 2003. Poslodavci uplaćuju 1,5 odsto plate u fond za otpremnine za svakog zaposlenog koji oni mogu da unovče ako odlaze ili prenesu na drugo radno mesto.
"To je olakšalo promenu zaposlenja", zaključio je Tore.
(Tanjug)
