Srbija treba što pre da počne i završi izgradnju gasovoda Južni tok, jer je vrednost tog projekta dva puta veća od ukupnih stranih investicija koje su ove godine stigle u Srbiju.
Siguran sam da će Rusija i EU postići dogovor o Južnom toku, jer su i do sada relativno lako postizali slične dogovore, a Srbija ne treba da čeka da se postigne taj dogovor, već da se bavi eksproprijacijom zemljišta na trasi gasovoda i da realizuje projekat, rekao je ekonomista Srboljub Antić, koji je naglasio da je Južni tok jako dobra vest za Srbiju i Evropu.
Srbija u te pregovore između velikih igrača ne može mnogo da se meša i treba da da prihvati ono što se oni dogovore, ukazao je Antić.
On je istakao da je Srbija završila pregovore o Južnom toku i da ne bi trebalo da pristanemo na ponovno otvaranje pregovora.
Ukoliko dođe do nekih promena prvo treba da sačekamo da vidimo šta će se desiti u zemljama EU, koje su uključene u taj projekat, pa da slična rešenja primenimo i kod nas, dodao je Antić.
On je ponovio da bi bilo loše ako bi neko inicirao da se Srbija ponovo dogovara sa Gaspromom oko Južnog toka, a posebno bi bilo loše ako bi se ponovno pregovaranje o Južnom toku ušlo u okvir pregovora o pristupanju Srbije EU.
Odgovarajući na pitanje kakve su šanse da Brisel izuzme Južni tok, kao što je uradio i sa Severnim tokom, iz Trećeg energetskog paketa, on je ogovorio da EU pokušava da dovede Gasprom u takozvanu "regulatornu zamku" i zato zahteva da se menja regulativa za jednu investiciju, nakon što su već potpisani ugovori, što je neugodno za investitora.
On nije mogao da precizira kako će se to pitanje rešiti, ali je ponovio da očekuje da će dogovor biti postignut, istakavši da ne očekuje probleme u realizaciji projekta sledeće godine, kao i da će radovi biti završni u planiranom roku.
Antić je ocenio da Srbija ne bi trebalo da daje državne garancije za taj projekat, jer je zemlja već dovoljno zaduženja, već da bi trebalo da se ide na kolateral i tranzitne takse kao garanciju.
Na konferenciji su izneti podaci da će, prema proceni agencije Rojters, cena gasa biti niža za oko 10 odsto od sadašnje, kad počne da radi Južni tok i naglašeno da će to zavisiti i od kretanja cena nafte na tržištu.
Stručnjaci su procenili da će u izgradnji Južnog toka u Srbiji direktno učestvovati do 8.000 radnika, a kasnije će ta investicija obezbediti dugoročan posao za više stotina ljudi.
Izvršni direktor Instituta za energetiku jugoistočne Evrope Kostis Stambolis takođe je ocenio da će Rusija i EU postići dogovor oko Južnog toka, istakavši da je to veliki projekat, iste važnosti kao i Severni tok, koji će doprineti geopolitičkom jačanju Balkana i Srbije, koja će biti čvorišna zemlja, ali neće dugoročno rešiti sve ekonomske probleme zemalja učesnica u tom projektu.
Južni tok je evropski projekat, jer 50 odsto vlasništva u njemu imaju kompanije iz Nemačke, Francuske i Italije i taj gasovod će snabdevati sever Balakana, a gasovod TAP jug Balkana, kazao je Stambolis, koji je ocenio da spas za Evropu i zemlje regiona neće doći iz SAD i gasa iz škriljaca, jer je to neralno.
Procene su da će do 2018. godine postepeno rasti potrošnje gasa u Evropi za 1,5 do dva odsto, a da će ubuduće Evropa zavisiti od ruskog gasa sa oko 50 odsto, rečeno je na skupu.
Profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Sokolović istakao je da je Južni tok nešto pozitivno što se Srbiji dogodilo, koji će obezbediti alternativni pravac snabdevanja zemlje i regiona gasom, a za nas je važno i što ćemo biti čvorište iz koga će se snabdevati gasom Makedonija, Hrvatska i Republika Srpska.
On je ocenio da su problemi između Rusije u EU više medijski eksponirani, nego stvarni i izrazio očekivanje da će biti rešeni, pre svega zato što je EU zavisna od uvoza ruskog gasa, ali je i Rusija zavisna od izvoza gasa u EU.
Domaći izvori gasa u Evropi su u padu, a uvoz tog energenta će varirati plus minus dva odsto godišnje, zbog čega je važno obezbediti energetsku stabilnost i izgraditi gasnu infrastrukturu, kao što je Južni tok, dodao je Sokolović.
On je ukazao da je upitna izgradnja gasne konekcija između Niš Dimitrovgrad, jer se postavlja pitanje ekonomske isplativosti tog projekta, s obzirom da je pitanje gde bi se potrošio taj gas, iz gasovoda kapaciteta dve milijarde kubika, jer Srbija sada godišnje troši manje od te količine.
Na skupu je rečeno i da bi Gasprom trebalo da gradi gasne elektrane u Evropi za proizvodnju struje i toplotne energije, kako bi se iskoristili kapaciteti Južnog toka.
