Platni promet, plaćanje osiguranja za vozila, nefunkcionisanje železničkog i poštanskog saobraćaja, visoke cene usluga na carinskim terminalima... neki su od istaknutih problema na skupu u Leskovcu.
Učesnici okruglog stola " Ekonomski odnosi Srbije i Kosova" kao glavne prepreke u trgovinskoj razmeni, izdvojili su pitanje platnog prometa, plaćanje osiguranja za vozila na administrativnim prelazima, nefunkcionisanje železničkog i poštanskog saobraćaja, visoke cene usluga na carinskim terminalima na Kosovu i Metohiji i promet u sivoj ekonomskoj zoni.
Učesnici okruglog stola ocenili su da će naplata dažbina na prelazima Jarinje i Brnjak na robu iz centralne Srbije doprineti smanjenju sive ekonomije na severu Kosova. Jedan od organizatora skupa u Leskovcu, Bisera Šećeragić iz Evropskog pokreta u Srbiji, rekla je Tanjugu da je tržište Kosova veoma značajno za privrednike jer je to put ka osvajanju i tržišta Albanije. Iako je bilo dosta pomaka u ekonoskoj saradnji još postoje i problemi koji po oceni Šećeragićeve mogu veoma brzo da se reše.
Jedna od navjećih barijera jeste obaveza plaćanja osiguranja za vozila koja idu u južni deo pokrajine. Obaveza plaćanja osiguranja uvedena je kao mera reciprociteta krajem 2012.godine, obe strane su uvele obavezu plaćanja osiguranja za putnička ali ta taksa najviše opterećuje komercijani saobraćaj", rekla je ona.
Šećeragić smatra da obe strane moraju ući u pravni sistem međusobnog priznavanja polise osiguranja odnosno zelenog kartona. Objasnila je da za jedno komercijalno vozilo za boravak do sedam dana u južnom delu Kosova mora da se plati 100 evra, a za 15 dana 160 evra. Tu se onda otvara i drugo pitanje u slučaju nastanka eventualne štete, saobraćajnog udesa ili nekog drugog kvara jer policija južnog dela Kosova pravi samo zapisnik i ne može da se šteta nadoknaditi.
Privrednici sa juga Srbije koji već godinama plasiraju robu na Kosovo, smatraju da su akcize koje se naplaćuje na robu iz Srbije visoke zbog čega je naša roba sve manje konkurentna.
Direktor preduzeća za proizvodnu crepa i opeke "Mladost" Miroljub Ristić naveo je da godinama prodaju robu na Kosovo koje je odnedavno povećalo dažbine.
"Tako recimo na proizvod koji po deklaraciji vredi 16 centi kosovska carina nam obračunava akcizu kao da vredi 29 centi i onda automatski dolazi do povećanje cene našeg crepa", objasnio je on.
Oni koji imaju firme na Kosovu i Metohiji takođe smatraju da treba promeniti neke propise oko prometa robe životinjskog porekla jer će u suprotnom morati da zatvore firme. Vlasnik mesne industrije "Lešak –kom" iz Leška Radomir Veličković kaže da proizvodi po evropskim standardima ali da ne može da plasira robu u centralnu Srbiju.
" I sve to što odradimo nismo u mogućnosti da prodamo jer Vlada Srbije ima uredbu da roba životinjskog porekla sa Kosova ne može da se kupi. Drugi problem je sam ulaz stoke sa Kosova jer proizvođači u Srbiji ne mogu da ostvare subvenciju kad predaju njihovim klanicama. Moja klanica je registrovana kod kosovskih vlasti. Nije mogla da bude registrovana kod srpskih vlasti jer su oni govorili da nisu nadležni na tom terenu. Zato nisam u stanju ni jednog trenutka da ostvarim bilo koju subvenciju ni ja ni moji kooperanti", jada se Veličković.
Generalni direktor kompanije "Bambi" Požarevac Miroslav Miletić kaže da godišnje Kosovu prodaju robu u vrednosti između četiri i pet miliona evra i da je uglavnom zadovoljan kako funkcioniše služba na administrativnim prelazima.
"Nemamo neke veće probleme, jedino možda ponekad duža zadržavanja kamiona na terminalima ali to nam se desi i prema nekoj članici EU, tako da jedino možda tu nešto treba promeniti", kometariše Miletić.
Okrugli sto Ekonomski odnosi Srbije i Kosova- Uticaj na lokalne privredne zajednice" u Leskovcu organizovali su Evropski pokret u Srbiji i Institut za razvoj politike u Prištini. Pokrovitelj okruglog stola bila je ambasada Danske u Beogradu.
Prema podacima Privredne komore Srbije za deset meseci ove godine iz centralne Srbije je prodato na Kosovo robe u vrednosti od 444 miliona dolara, a procene su da će do kraja godine biti i pola milijarde dolara. U istom perodu u Srbiju je sa Kosova dopremjena roba vredna 10 miliona evra.
Prvi sekretar ambasade Danske Soren Thunedborg izjavio je da je Danska odlučila da finansira ovaj projekat jer želi da vidi poboljšanje na svim poljima kod ljudi koji žive na obe strane . On je ocenio da ulaganje u ekonomiju dovodi do normalizacije odnosa i da nema ekonomskog razvoja ako su Srbija i Kosovo leđima okrenuti, već treba da se gledaju licem u lice.
