Neke od velikih švedskih firmi, orijentisanih na angažovanje radne snage van matične zemlje, rešile da se okrenu Balkanu, a raste interesovanje i za našu zemlju
Neke od velikih švedskih firmi, orijentisanih na angažovanje radne snage van matične zemlje, rešile da se okrenu Balkanu, a raste interesovanje i za našu zemlju.Visoke tehnologije, koje se primenjuju u razvijenim zemljama Evropske unije utiču na produktivnost, ali i na potrebu prilagođavanja raspoložive radne snage takvom načinu rada.
U Švedskoj se, takođe, primenjuje visoka tehnologija u industrijskoj proizvodnji, pa ipak postoje i poslovi koji moraju da se urade ručno.
Kako je švedska privreda sve više okrenuta uslužnim delatnostima, veliki industrijski magnati sve češće odlučuju da rukovođenje firmama ostane na tlu Švedske, a fabrike iseljavaju na azijatsko tlo, ali i u Poljsku i Češku, gde je radna snaga jeftinija.
Sada su neke od velikih firmi, orijentisanih na angažovanje radne snage van matične zemlje, rešile da se okrenu Balkanu, a raste interesovanje i za Srbiju kao neiskorišćeni potencijal u kvalifikovanoj radnoj snazi i istovremeno kao moguće tržište, piše "Politika".
Zanati su dragoceni, jer i kada se proizvodnja zasniva na vrhunskoj tehnologiji postoje poslovi koji moraju da se obave ručno. U Srbiji se neguju ti stari zanati, koji mogu da budu od velike koristi da se spoje strani kapital i naše vešte ruke. To je ona vrsta poslova koji mogu da privuku švedski kapital da se brže i bolje plasira ovde, a da se tako dobijeni proizvodi nađu, ne samo na srpskom i švedskom tržištu, već da preko Švedske stignu i na svetsko tržište.
To je poruka Benjta Lundegrena, marketing menadžera poznate švedske firme Ewes koja se bavi proizvodnjom najsavremenijih opruga za auto-industriju i druge industrijske grane.
"To što je ovde stvarno dobro i predstavlja veliko bogatstvo jeste znanje zanata, a prava šteta je što su se oni zadržali u malim radionicama a ne u većim u kojima bi došli do izražaja i gde bi ih zapazili veliki magnati iz sveta. To je jedno. Zatim, nedostaju, a važna su, jezička znanja: bolje poznavanje engleskog jezika koje je neophodno u svetu biznisa zbog lakše komunikacije. Dobro je savladati što bolje i kompjuterski jezik jer je internet savremeno sredstvo komunikacije", kaže Benjt Lundegren.
Prema njegovim rečima, aktuelna tema u Švedskoj, ali i širom sveta, jeste – ekologija. To znači da strane kompanije, uključujući i one iz Švedske, sve više vode računa i o ekološkim aspektima zemlje u koju ulažu kapital, ma koliko da to uzrokuje poskupljenje proizvodnje. Zato je ovo, balkansko područje postalo sve atraktivnije stranim investitorima:
Dok su u azijatskim zemljama mnogo lošiji uslovi za rad, dotle su na Balkanu i u Srbiji oni neuporedivo bolji i to je taj ekološki aspekt bez kojeg se više neće moći, iako je radna snaga u zemljama ovog dela Evrope skuplja.
"Početak saradnje mogu da budu lon poslovi, ali treba da se teži da oni budu samo u prvoj fazi saradnje dve firme. Mnogo je bolje i na obostranu korist da se koriste ovdašnji materijali i radna snaga da bi se dobili finalni proizvodi koji će lakše naći put do kupca. Zato velike švedske firme i sele proizvodnju da bi bile bliže onima kojima su njihovi proizvodi namenjeni. Na taj način se pojeftinjuju proizvodnja, isporuke i dodatni troškovi, a cene su niže i pristupačnije potrošačima", objašnjava Lundegren.
(MONDO)
