"Bio sam iznenađen što Ministarstvo finansija nije konsultovalo Poresku upravu pri izradi budžeta i procene naplate poreza u idućoj godini", rekao je Simič na godišnjoj konferenciji za novinare.

Ciljevi za naplatu su, smatra on, previsoko postavljeni imajući u vidu opadanje potrošnje, odnosno, prometa na malo, plata i penzija.

"Ja ne mogu ništa ako neko planira a ne pita Poresku upravu koliko može da naplati... Mora da se uspostavi dogovor i vidi koliko stvarno može da se naplati", rekao je Simič, podsetivši da je i MMF prilikom posete pitao Poresku upravu da li je bila konsultovana u projektovanju prihoda.

On je naveo da je za 11 meseci ove godine naplata poreza bila bolja nego prethodnih godina, ali manja nego što je bilo planirano ovogodišnjim budžet koji je, takođe, pravljen bez dogovora s Poreskom upravom.

Razlozi manje od planirane naplate poreza su, kako je istakao, pad prometa u trgovini na malo, kao i realno smanjenje plata i zarada.

Prema podacima statistike, za 10 meseci ove godine promet je pao za 6,4 odsto, a plate za 2,5 odsto, dok su penzije isplaćene u prvom polugodištu bile manje za 5,7 odsto.

Simić je kazao da je naplata poreskih prihoda budžeta za 11 meseci ove godine iznosila je 623,6 milijardi dinara, dok je ukupna naplata poreza i doprinosa bila oko 1.178 milijardi dinara.

Prema podacima Poreske uprave, projekcija naplate poreza za 2013. godinu bila je 718,93 milijarde dinara, a do 20. decembra naplaćeno je 667,15 milijardi.

U prošloj godini bilo je projektovano 658,07 milijardi, a naplaćeno je 640,83 milijarde dinara.

Ukupna poreski dug na kraju septembra iznosio je 601,4 milijarde dinara, od čega je nenaplativo 405,9 milijardi. Oko 400.000 poreskih obveznika ušlo je u reprogram poreskog duga, a njih 129.000 je zbog neispunjavanja obaveza izašlo iz reprograma.

U većini slučajeva i prethodnih godina je naplata bila manja od projektovane, naveo je i precizirao da je na kraju septembra ukupan poreski dug bio 601,42 milijarde dinara, od čega je osnovni dug bio 227,47 milijardi, a dug po osnovu kamata 373,95 milijardi.

Od toga je 405,92 milijarde dinara nenaplativ poreski dug, jer se, kako je kazao, odnosi na firme u stečaju, privatizaciji, "fantomske", firme brisane iz registra i u likvidaciji.

Cilj poreske uprave je, prema rečima Simicća, da od 1. jula 2014. godine sva plaćanja poreskih obaveza budu elektonska i da to bude jedna od najboljih poreskih službi u Evropi.

Članovi Saveta direktora Poreske uprave biznismeni Milan Knežević i Zoran Drakulić, kao i ekonomista Miroljub Labus, istakli su da bolja naplata poreza nije moguća bez saradnje drugih družavnih organa u borbi protiv sive ekonomije i crnog tržišta.

PORESKA PROTIV SIVE EKONOMIJE NE MOŽE SAMA

Glavni zadatak Poreske uprave u narednom periodu mora biti nastavak borbe protiv "sive" ekonomije, ali je neophodno da u tome ima podršku cele države, ocenjeno je danas na konferenciji za novinare u Poreskoj upravi.

Član Saveta direktora PU Milan Knežević naveo je da se u Srbiji trenutno 50 do 60 odsto ukupnog prometa robe i usluga odvija u "sivoj" i "crnoj" zoni, i da bi budžet u narednih godinu i po dana mogao biti ugrožen ako se na tom polju ne preduzmu radikalne mere.

"Siva" ekonomija najveća je u prometu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, tekstila, duvanskih proizvoda, u ugostiteljskim objektima, firmama za obezbeđenje i čišćenje, autobuskom prevozu, turizmu, zanatskim uslugama u građevinarstvu, rekao je Knežević, koji je potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

On je ocenio i da je carina "rak rana" u sistemu poreske kontrole i najveći razlog poreske evazije naglasivši da je u borbi protiv sive ekonomije neophodan koordiniran rad više ministarstava.

Knežević je rekao da se, imajući u vidu pad potrošnje, kao i visoku nezaposlenost i u narednoj godini može očekivati dodatni plan naplate poreza od 10 odsto.

Član saveta i vlasnik Point grupe Zoran Drakulić ocenio je da se država nije na pravi način organizovala u borbi protiv "sive" ekonomije i da se u mlinarskoj i pekarskoj industriji više od 50 odsto rada odvija "na crno".

Kako je naveo, mlinovi kupuju pšenicu "na crno", pekarama brašno daju najvećim delom "na crno", i zbog tako nelojalne konkurencije, industrijske pekare i mlinovi su u izuzetno teškoj situaciji.

Član saveta i profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus naglasio je da u narednom periodu jedan od dva glavna zadatka Poreske uprave mora biti borba protiv "sive" ekonomije, odnosno obuhvat poreza mora biti veći, i "sistem ne sme da vas podstiče da ne poštujete propise".

Drugi zadatak je da se prilikom modernizacije Poreske uprave ne dozvoli da "mašine pojedu ljude", već da višak zaposlenih bude dokvalifikovan kako bi na taj način bili poboljšani kapaciteti te institucije, rekao je Labus.