Direktor KBC „Bežanijska kosa” otpustio je lekara zbog nedozvoljenog rada u privatnoj praksi, a svaki osmi državni lekar tražio je dozvolu za rad i kod privatnika, piše "Politika".
Direktor KBC „Bežanijska kosa” otpustio je lekara zbog nedozvoljenog rada u privatnoj praksi, a svaki osmi državni lekar tražio je dozvolu za rad i kod privatnika, piše "Politika".List navodi da je prijava protiv oftalmologa koji je bez dozvole operisao trogodišnju Anju Grahovac otvorila i pitanje koliko još lekara državnih klinika operiše bez dozvole u privatnim ustanovama. U Ministarstvu zdravlja kažu da je dosad otkriveno malo takvih lekara, a da su za sankcije zaduženi sudski organi.
Prema istraživanju "Politike", u državnim zdravstvenim ustanovama veliki broj lekara nije podneo molbu za rad u privatnoj praksi, a pojedinci su insistirali na dozvoli u samo jednoj ustanovi, iako rade u još najmanje četiri.
Prema pravilu koje je donedavno bilo na snazi, doktori su saglasnost za rad u privatnoj praksi dobijali od direktora ustanove, a sada im dozvolu, osim prvog čoveka ustanove, najpre daje stručni savet.
"Treba već jednom sprečiti rad na crno i uvesti red u zdravstvu i u tome podržavamo Ministarstvo zdravlja. Verujem da mnogi kriju da negde rade, što je tužno. Dok su bile teške godine to im je dozvoljavano, ali oni sada imaju pristojna primanja. Treba se izboriti protiv onih koji sa torbicama obilaze privatne ordinacije", objasnila je dr Snežana Stevanović, sekretar za zdravstvo Skupštine grada.
Dr Zoran Ivanković, direktor KBC "Zvezdara", kaže da od 276 zaposlenih doktora u ovoj ustanovi saglasnost da radi kod privatnika ima 24 ljudi.
"Svi oni koji su podneli zahtev stručnom savetu dobili su i moje odobrenje da mogu da rade i u privatnoj ordinaciji. Ipak, ne mogu da znam koliko njih radi privatno a nemaju potrebne papire", objasnio je dr Ivanković.
U Specijalnoj bolnici "Sveti Sava" odobrenje za dopunski rad u privatnoj službi tražio je samo jedan lekar. Dr Milan Savić, direktor "Svetog Save", napominje da je gotovo siguran da niko ne radi "na crno", ali da postoji mogućnost da svega dvoje ili troje ljudi nemaju dozvolu i za obavljanje privatne prakse.
"Naši lekari su opterećeni, ne mogu sve da postignu, a, budući da je ovo pretežno ženski kolektiv, doktorke uglavnom slobodno vreme posvećuju porodici. Pretpostavljam da privatnici najviše traže hirurge i dijagnostičare, a naša neurologija nije baš profitabilna", kaže dr Savić.
Od 220 lekara zaposlenih u KBC "Zemun" dozvolu za pregledanje i operisanje pacijenata u privatnim ustanovama dobilo je njih 30. To su, kako kaže prof. dr Ivo Berisavac, direktor Zemunske bolnice, pre svega, internisti, rendgenolozi i anesteziolozi.
Ovi specijalisti su traženi i iz KBC "Bežanijska kosa" Dr Nikola Milinić, direktor ove kuće, napominje da je, prema statistici, svaki osmi lekar tražio saglasnost za rad kod privatnika.
"Od 850 zaposlenih njih 35 je dobilo dozvolu, a 25 su lekari. Reč je o 14 internista, šest opštih hirurga, jednom patologu, i dvojici anesteziologa i biohemičara. Pre nekoliko meseci dao sam otkaz lekaru koji je u radno vreme operisao u privatnoj bolnici. To nije bila ishitrena reakcija, jer smo mu već ranije napomenuli da smo primetili da stalno kasni na posao i izlazi ranije iz bolnice. Obavestili smo o tome i gradske vlasti i sindikate i svi su podržali moju odluku da takav lekar ne sme više da radi u našoj ustanovi. Mislim da je to bio odličan potez, jer osećam moralnu i etičku obavezu prema drugim zaposlenima", istakao je dr Milinić.
U jednoj od najopterećenijih zdravstvenoj ustanova u zemlji, Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, petina lekara ima dozvolu nadležnih da može da se posveti i pacijentima u privatnoj praksi. Dr Nenad Borojević, direktor ove kuće, ističe da je od 150 lekara 20 odsto njih dobilo njegovu saglasnost, kao i mišljenje stručnog saveta.
"Uvek sam razmišljao da ljude koji puno rade i ispunjavaju sve zadatke treba na neki način nagraditi i dozvoliti im da zarade nešto novca kod privatnika. Ne mogu da kažem da li ima onih koji rade bez naše dozvole, jer to je domen inspekcije koja o tome vodi računa", rekao je dr Borojević.
Budući da sve više roditelja vodi svoju decu na preglede u privatne ordinacije, gde rade eminentni stručnjaci iz državnih kuća, postavlja se i pitanje koliko njih ima neophodni papir koji to dozvoljava?
"Ne sećam se da sam nekom lekaru odbio da potpišem saglasnost. Trenutno njih 19 ima pravo da radi i u privatnim kućama. Ne mogu sa 100 odsto sigurnosti da tvrdim da niko ko nema dozvolu ne radi kod privatnika, ali mislim da svi znaju da je to mimo zakona i ne vidim razlog zašto bi to činili", istakao je dr Dragutin Tričković, direktor Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić".
Jedna od privatnih ustanova koja nema običaj da "pozajmljuje" lekare iz državnog sektora jeste prvi privatni Dom zdravlja "Vizim". U ovoj kući napominju da im najviše jednom do dva puta u toku meseca dolaze stručnjaci iz KBC "Zvezdara", KCS i KBC "Bežanijska kosa".
U Domu zdravlja "Dr Ristić" kažu da kod njih uglavnom rade lekari koji u toj ustanovi imaju stalni radni odnos, ali da imaju i konsultante koji dolaze po pozivu pacijenata.
(MONDO)
