Kvalifikovani majstori iz Srbije odlaze u Nemačku, gde će mesečno uz plaćenu hranu i stan dobijati oko 1.400 evra, dok za isti posao u našoj zemlji primaju od 15.000 do 17.000 dinara, piše "Politika".
Kvalifikovani majstori iz Srbije odlaze u Nemačku, gde će mesečno uz plaćenu hranu i stan dobijati oko 1.400 evra, dok za isti posao u našoj zemlji primaju od 15.000 do 17.000 dinara, piše "Politika".Zvuči neverovatno, ali je istinito. U Srbiji, koja ima gotovo milion nezaposlenih, sledeće godine će zbog nedostatka kvalifikovanih radnika elektroenergetska stabilnost biti ozbiljno ugrožena. Naime, varioci i monteri u elektrodistribucijama odlaze "trbuhom za kruhom" i na taj način onemogućavaju da se sledeće godine urade remonti u elektranama Elektroprivrede Srbije.
Milomir Kuzmanović, generalni direktor kompanije "Termoelektro", a njihovi zaposleni su možda najvažniji u lancu remontne karike, tvrdi da EPS već ima probleme zato što njihovi najbolji radnici rade u Nemačkoj. Prema njegovim rečima, problemi će se najverovatnije "odlediti" na zimu, kad će se videti koliko su kvalitetno uradjeni remonti.
"Nemačka je pokrenula veliki investicioni ciklus, jer je u toj zemlji počela izgradnja 27 termoelektrana. Problem je što Nemci imaju malo kvalifikovanih varilaca i montera, pa su prinudjeni da ih uvoze. Proteklih godina taj posao obavljali su radnici iz Češke i Poljske, koji sad rade na gradilištima u Švedskoj, Finskoj i Norveškoj. Njih su zamenili naši ljudi", objašnjava Kuzmanović.
On kaže da kvalitetni radnici u Srbiji dobijaju od 15.000 do 17.000 dinara, dok u Nemačkoj dobijaju mesečno oko 1.400 evra, gde im je plaćen stan i hrana. Takodje, posle tri meseca sezonskog rada, nemačka država im vraća oko hiljadu evra koje im je uzela na ime poreza. To znači da naši radnici za tri meseca zarade onoliko novca za koliko bi u Srbiji morali da rade dve i po godine.
"Prinudjeni smo da puštamo naše ljude da kao sezonski radnici rade u Nemačkoj. Ako bismo im zabranjivali da odu u inostranstvo, rizikovali bismo da ih 'ukradu' druge firme. Naši radnici rade remonte u elektranama, rafinerijama, toplanama i hemijskim kompleksima i svi će imati problema zbog 'sezonske seobe radnika'. U 'Beogradskim elektranama' je pre nekoliko godina radilo 250-300 ljudi, a zbog odlaska stručnjaka u inostranstvo uposlili smo samo sedamnaestoro ljudi", ističe Milomir Kuzmanović.
Svesni da je ovo veliki problem, u "Termoelektru" su, u saradnji sa Službom za zapošljavanje, organizovali školu za zavarivanje u Obrenovcu. Sagovornik lista navodi da je najveći problem što svršene varioce uzimaju privatne firme, koje dobijaju gotove i osposobljene radnike, bez uloženog dinara u njihovo školovanje.
"Školovanje budućih zavarivača staje nekoliko hiljada evra i država treba zakonom da spreči 'otimanje' svršenih učenika. Ako već žele da rade u nekoj drugoj kompaniji, potrebno je pravno regulisati da vrate novac koji je utrošen za njihovo školovanje", predlaže Kuzmanović.
Nedostatak pouzdanih domaćih partnera, sa kvalitetnim radnicima, koji rade velike remontne poslove u EPS-u, veliki je problem. Uprkos činjenici da EPS ugovara poslove mesecima unapred, ponekad i godinu dana ranije, nema nikakvih garancija da će sve ugovoreno biti i obavljeno, jer radnici za mnogo veću platu odlaze u Nemačku.
"Problem je sistemskog karaktera i samo na nivou državnog školskog planiranja može biti rešen. Sve je manje onih koji žele da rade kao varioci ili monteri. Posao nije lak, a plata je mala. Od direktora HE 'Djerdap' obavešten sam da srednju elektrotehniku školu u Kladovu svake godine završi oko 50 elektrotehničara, a kod njih radi dvanaestoro ljudi. Gde da nadju posao ostali? Zbog toga je potrebno da se školuju za ona zanimanja koja su deficitarna i da se vodi računa šta privredi treba", naglašava Manasijević.
Nenad Radojičić, rukovodilac Službe za ljudske resurse Termoelektrane "Nikola Tesla", kaže da EPS ima problema zato što odlaze visokostručni kadrovi. Njihovi eksperti, kao dokazani i iskusni mašinski inženjeri i elektroinženjeri, odlaze da rade u Južnoafričku Republiku ili neku drugu državu za nekoliko puta veću platu. On dodaje da to nisu masovni odlasci, ali da je potrebno vreme da bi se nadoknadio njihov odlazak.
(MONDO)
