Ona je rekla Radiju 021 da se predloženom izmenom Zakona o radu "na mala vrata" derogira jedno od osnovnih prava zaposlenih, osmočasovno radno vreme i četrdesetočasovna radna nedelja.

"Novim zakonskim rešenjem, ukoliko se usvoji, uobičajeno puno ili nepuno radno vreme za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu moći će da se produži do 12 sati ukupno u toku radnog dana, odnosno do 48 sati u toku radne nedelje i to uvek kada je kod poslodavca rad organizovan u smenama ili kad to zahteva organizacija rada", rekla je ona.

Budući da je smenski rad u Nacrtu Zakona definisan veoma široko, kao i da poslodavac potpuno samostalno ocenjuje koje su potrebe organizacije rada, nije teško zaključiti da će se ''mini preraspodela radnog vremena'' primenjivati uvek kad poslodavac to želi.

"S druge strane, pravilo o uprosečavanju radnog vremena na mesečnom nivou ne pruža nikakve garancije, jer ne postoje odgovarajući kontrolni mehanizmi koji mogu sprečiti zloupotrebe", naglasila je Jorgić Đokić.

Ona dodaje da će u praksi sve ovo, u velikom broju slučajeva, značiti da zaposleni neće znati unapred kakvo je njegovo dnevno i nedeljno radno vreme, a najveći broj dana i nedelja će raditi 12 odnosno 48 sati, bez prava na naknadu za razliku vremena i bez mogućnosti da dokaže zloupotrebu.

"Ovakva preraspodela radnog vremena' nije ni raspored radnog vremena, ni prekovremeni rad, već je neka potpuno nova, neuređena kategorija koja će omogućiti različite zloupotrebe u vezi sa radnim vremenom radnika, koje su i do sad bile veoma česte", zaključila je ona.