Avramović je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SRJ predstavio novi dinar, i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije, koja je od svih građana napravila "milijardere", podsetila je sinoć RTS u osvrtu na Avramovićevu reformu.

Monetarna politika od tada se dosta promenila, ali centralna banka još nije uspela da do kraja povrati poverenje u domaću valutu koje je tada prokokcano.

Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.

"Vi ste imali jednu kadu u koju je neprekidno tekla prljava voda, i ona se prelivala i potopila je čitavu zemlju. On (Avramović) je onda došao, izvukao čep, pustio da voda isteče, stavio čep i pustio emisiju novog novca", slikovito tadašnje stanje za RTS opisuje urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.

Novi dinar postao je "super dinar", a Avramović je imao nepodeljenu podršku naroda. Ljudi su prestali da očekuju da će cene svakog sekunda rasti, a država je mogla da odahne, jer je počela da prikuplja poreze.

Bivša guvernerka NBS Kori Udovički kaže da je Avramović stavio pritisak na dugmad da bi se presekla dva začarana kruga - "inflatorna očekivanja i to što više ne možete da pokrivate ni najosnovnije troškove, jer vam se prihodi devalviraju pre nego što dođe do naplate".

Avramović je smenjen 1996. godine sa mesta guvernera, dinar polako počinje da klizi, a divlji ulični kurs već odavno je bio mnogo važniji od onog zvaničnog.

Kurs je najpre korigovan na 3,3 umesto 1:1, da bi jedna marka krajem 1998. godine vredela šest dinara, a već 1999. godine za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno 30 dinara.

U poslednje dve decenije Narodna banka postigla je dva rekorda.

Prvi je hiperinflacija sa početka priče, a drugi je ono čime se čelnici Narodne banke danas hvale - najniža inflacija u poslednjih 40 godina.