Istraživački tim Rajfajzen banke očekuje da će se drugi paket fiskalne konsolidacije, čija je primena počela 1. januara 2014, sprovoditi i tokom mandata tehničke vlade, da će njegova realizacija biti dodatno poduprta nakon formiranja nove vlade, ali ne isključuje ni mogućnost rebalansa ovogodišnjeg budžeta u drugoj polovini godine.
"Brine nas naplata budžetskih prihoda u ovoj godini i očekujemo reviziju Zakona o budžetu u drugoj polovini 2014, s ciljem njegovog prilagođavanja smanjenom prilivu prihoda", navode u današnjoj analizi za Tanjug finansijski stručnjaci Rajfajzen banke.
Fiskalna reforma, kako kažu, treba da "ide ruku pod ruku" sa privrednim stimulacijama, ali ne kroz subvencije, kako bi moglo da se izbegne veće usporavanje privrede koje bi se odrazilo na smanjenje budžetskih prihoda.
U analizi se ističe da je retkost u Srbiji da budžetski deficit odgovara targetiranom iznosu, što je bio slučaj prošle godine kada je, pod novim ministrom finansija Lazarom Krstićem, manjak u državnoj kasi iznosio 173,7 milijardi umesto planiranih 178,3 milijarde dinara.
Mada su ovo preliminarni podaci, a zvanični će biti objavljeni na kraju prvog kvartala 2014. godine, istraživački tim Rajfajzena ne očekuje neka veća odstupanja.
"Shodno tome, nekonsolidovani budžetski deficit dostići će 4,6 odsto bruto drustvenog proizvoda (BDP) umesto prvobitno planiranih 3,6 odsto (razlika 27,7 odsto)", kažu eksperti Rajfajzena, koji su prošlogodišnji BDP procenili na 33 milijarde evra.
Mada je Zakon o budžetu za 2013. godinu lani dva puta revidiran i činilo se da je i treći rebalans neizbežan imajući u vidu slabiju naplatu poreskih prihoda, novi ministar finansija odlučio je da sreže troškove.
Štednja je, pored značajnog smanjenja troškova plata zbog zamrzavanja njihove indeksacije, obuhvatila i kresanje troškova za robu i usluge, subvencije i kapitalne izdatke, podsećaju u Rajfajzenu, ali upozoravaju na to da će odloženo servisiranje određenih obaveza u prošloj godini, na kraju morati da bude izmireno u 2014.
Ono što je, prema njihovom mišljenju, uznemirujuće jeste visok podbačaj prihoda u odnosu na plan, s obzirom na to da su oni dostigli tek 812,1 milijardu od predviđenih 873,4 milijarde dinara, uprkos tome što su u oktobru 2012. povećane sve poreske stope i što je iznos prihoda dva puta revidiran naniže.
Razlog takvog podbačaja, smatraju stručnjaci Rajfazena, mogao bi biti u neravnomernom privrednom oporavku različitih industrija, budući da iako je izvoz živnuo on ne donosi izdašan prihod u budžet.
"Dakle, čini se da je u toku promena modela ekonomije, ali i da je vlast još u procesu traženja odgovarajućih načina da ublaži negativne uticaje promene modela na budžet. Pored toga, stabilan sentiment kursa dinara prema evru u 2013.godini, u visoko eurizovanoj privredi, pomogao je slabiji priliv poreskih prihoda, i na kraju, izgleda da je rast sive ekonomije, koju je teško tačno izmeriti, doprineo padu prihoda", ocenjuje se u analizi Rajfajzen banke.