Srbija se nalazi pred najtežom godinom tranzicije koja bi u 2014. morala da bude završena, a vlada je učinila maksimum s obzirom na svoju strukturu, kažu učesnici Tanjugovog panela "Šta i ko će nas izvući iz krize".
Ministarka energetike u tehničkoj vladi i potpredsednica SNS Zorana Mihajlović rekla je da je Srbija u tranziciji već 20 godina i da njena stranka želi da se u ovoj godini "završi sve što se zove tranzicija".
Ona je navela da je vlada sa odnosima koje ima učinila svoj maksimum, da se moglo ostati u istom sastavu još tri godine, ali da bi tada sprovođenje reformi bilo značajno sporije.
Zato se, dodala je, ide na vanredne paralmentarne izbore, da se dobije mandat građana za brže i efikasnije reforme.
Ona je ponovila da u vladi nije bilo kočničara, da je napravila puno političkih iskoraka, da je napravljena baza, od Briselskog sporazuma i početka pregovora sa EU, stabilizovana ekonomka situacija, "s obzirom na ogromne probleme koje smo nasledili".
Mihajlović je navela da se vlada u prethodnih godinu i po dana bavila stabilizacijom ekonomskog sistema, a da će nova vlada sprovesti reforme u javnim preduzećima, javnoj upravi, preduzećima u restrukturiranju kao I da će biti usvojen zakon o radu, koji će prethodno obezbediti konsenzus sindikata i poslodavaca.
Ona je naglasila da će biti napravljen plan prioriteta, koji takođe mora biti vremenski oročen.
Predstavnik koalicije SPS-PUPS-JS Milan Krkobabić rekao je da niko nije protiv reformi, ali da se mora definisati o kakvim reformama se radi, istakavši da ta koalicija niće podržati one koje podrazumevaju otpuštanje radnika i smanjenje penzija na 200 evra.
On je naglasio da će se ta koalicija zalagati za novu ekonomsku politiku i da to neće biti ni politika Svetske banke ni Međunarodnog monetarnog fonda.
"To je naša ekonomska politika, potrebni su nam i Svetska banka i MMF ali samo u funkciji nove ekonomske politike i moramo se dogovoriti o strategiji supstitucije uvoza", rekao je Krkobabić i dodao da je ta strategija izuzetno dobre rezutlate dala u Kini i Južnoj Koreji.
Prema njegovim rečima, Srbiji su potrebne prave reforme koje će se odnositi na javni sektor, ali je neophodno otvoriti i sektor socijalnog preduzetništva kao značajan faktor u tranziciji.
Krkobabić je zaključio da bi još pet uspešnih preduzeća koji bi poslovali uspešno kao Pošte Srbije, koje on vodi, mogli da nadoknade kredit koji Srbija uzima od Svetske banke.
Funkcioner DS Dušan Nikezić je rekao da se Srbija nalazi pred najtežom godinom tranzicije, jer je dovedena u pitaje egzistencija države ali i građana, da zabrinjava odsustvo vizije vlasti kako da se ekonomija pokrene u narednom periodu i da deluje da su stranke zaboravile da je ključna ideja ekonomske politike bolji život građana, a da je činjenica da oni žive sve gore i gore.
Nikezić kaže da su SNS i Aleksandar Vučić preuzeli odgovornost za sve ključne resore, ali da su rezultati izuzetno loši, zbog čega DS smatra da su strane investicije neophodne za privredni rast ali ne i dovoljne, te da mere štednje, kojima se vlada okrenula, ne mogu dati rezultat.
"Bolje upotrebiti 600 miliona evra za invesicije u 20 regionalnih privrednih centara, nego u otpuštanje radnika", rekao je Nikezić.
Lider URS Mlađan Dinkić uveren je da rekonstruisana vlada nije uradila apsolutno ništa u oblasti privrede, smatra da je potrebno napustiti politiku neselektivne štednje, odnosno da je neophodno štedeti na birokratiji, ali ne i na invesiticijama i da treba više uložiti u poljoprivredu.
Prema njegovim rečima, za privredni rast potrebni su agresivno podsticanje izvoznih investicija, pomoć malim i srednjim preduzećima i stimulacija građevinarstva, dok se uštede mogu postići kroz otplatu dela najskupljih kredita u ovoj godini.
Neslaganja o roku za preduzeća u restrukturiranju
Zorana Mihajlović rekla je i da bi problem preduzeća u restrukturiranju trebalo da bude rešen do jula ove godine, dok Mlađan Dinkić smatra da će za to biti potrebno najmanje godinu dana od formiranja nove vlade.
Mihajlović je rekla da to ne znači da će se ta preduzeća "terati" u stečaj, niti da će radnici zaposleni u njima ostati na ulici već se tražiti strateški partneri i raditi na merama za pokretanje privatnih biznisa.
Dinkić je ocenio da je nemoguće rešiti problem preduzeća u restrukturiranju do jula, kako je predviđeno zakonom, jer je već potrošeno puno vremena pošto prethodni ministar privrede Saša Radulović ništa nije uradio, osim što je pravio "lične karte".
"Kada sam ja otišao sa mesta ministra, preduzeća u restrukturiranju je bilo 153, a sada ih je dva više jer su priključene Politika i Galenika", naveo je Dinkić ocenjujući da je realan rok da nova vlada taj problem reši za godinu dana od formiranja, osim ako neće da sva ta preduzeća otera u stečaj.
Mihajlović je navela da nije sigurna da je Dinkić u pravu, da će se o roku za rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju razgovarati, ali da je rok od godinu dana svakako predugačak jer je već izgubljeno puno vremena, a taj problem mora da bude rešen u ovoj godini.
Ona je navela da su investitori koji su bili zainteresovani za ulaganje u pojedina preduzeća u restrukturiranju iz oblasti energetike - kao što su Rafinerija Beograd, Minel, Petrohemija - dolazili kod bivšeg ministra Radulovića, ali da se sve završavalo na prvom sastanku.
Milan Krkobabić ocenio je da bi napomenu Dinkića da će biti potrebno godinu dana za preduzeća u restrukturiranju trebalo shvatiti ozbiljno, i da je čak i to možda kratak rok.
