• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Ko najduže, a ko najkraće čeka na posao

Izvor Tanjug
Izvor Tanjug

Među visoko obrazovanim građanima najduže na posao čekaju lekari opšte medicine i stomatolozi.

U Srbiji ima 769.546 nezaposlenih, od čega 27, 2 odsto, odnosno 209. 202 čine mladi.

Prema podacima NSZ, od ukupnog broja nezaposlenih 245.406 čine nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, a oko 78.000 visoko obrazovani- tačnije 10,14 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.

Kada je reč o strukama, podaci pokazuju da među licima sa završenim akademskim studijama i fakultetom na posao duže od 6,5 godina čekaju organizatori automatske obrade podataka, približno i lekari opšte medicine, a 5, 8 godina na posao čekaju stomatolozi, 5, 5 godina profesori opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, kao i organizatori ekonomskog poslovanja.

Više od četiri godine nezaposleni su organizatori zaštite na radu, istoričari umetnosti, inženjeri geologije, metalurgije, dok skoro četiri godine na posao čekaju politikolozi.

Među građanima sa završenom višom školom, više od šest godina na posao čekaju organizator nabavnih i prodajnih poslova, a više od pet godina organizator rada, operativni programer automatske obrade podataka, tehnolog zaštite na radu, nastavnik razredne nastave, statističari, inženjeri PTT saobraćaja, operativni turistički organizator, viši socijalni radnik i mašinski inženjer-konstruktor.

Među onima sa završenom srednjom školom, koji čine i najveći deo nezaposlenih, više od sedam godina bez posla su rukovaoci hemijskih uređaja i mašina, veterinarski laboranti, prodavci mešovite robe....

Nesto manje od sedam godina u proseku zaposlenje čekaju oni koji se bave specifičnim zanimanjima, poput tehničara pletenja, predenja, kao i poštari.

Prema podacima NSZ, među svršenim srednjoškolcima u dužem vremenskom periodu beleži se nešto veća potražnja za operaterima na CNC mašinama, a traženi su i autotroničari, mehatroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinska sestra-specijalista instrumentiranja i kozmetičari...

Tražena zanimanja su i elektrotehničar elektronike, elektrotehničar računara, elektrotehničar računarskih mreža i telekomunikacija, tehničar mehatronike, tehničar za biotehnologiju, tehničar za kompjutersko upravljanje, radnik na obezbeđenju - tehničar obezbeđenja.

Sa završenom višom školom i fakultetom najtraženiji su inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi, ginekolozi...), farmaceuti, stručnjaci za finansije, odnosno računovođe.

Bez obzira što beležimo nešto veću potražnju za ovim profilima, ne možemo reći da se radi o deficitu, već možemo govoriti samo o tome da se lica ovih profila mogu brže ili lakše zaposliti, naročito ako se radi o kandidatima koji imaju veliko radno iskustvo, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ipak, od ukupnog broja traženih poslova u 2013. godini, za koje je NSZ pružila uslugu posredovanja u zapošljavanju, zabeležen je podatak da za skoro tri odsto poslodavaca na evidenciji nije bilo struka traženih profila ili ta lica nisu imala dovoljno znanja i veština.

Radi se najviše o kandidatima koji poseduju specifične licence iz oblasti mašinstva, građevine.

Podaci sajta za zapošljavanje Infostud pokazali su da je na osnovu oglasa objavljenih na tom sajtu u toku 2012. godine najviše oglasa bilo u oblasti trgovine, prodaje, a onda i administracije, računovodstva, IT industrije, potom ekonomije, a za stručnjake iz saobraćaja (logistika), menadžmenta, medijima, oblasti ljudskih resursa.

Kao i prošle godine, IT beleži rast u odnosu na druge kategorije kada se radi o ponudi radnih mesta, međutim, broj prijava na ove oglase još uvek nije dovoljno velik da zadovolji potrebe tržišta.

Slična je situacija u oblasti elektrotehnike i farmacije, odnosno u tim oblastima slabiji je odziv kandidata u odnosu na ponudu posla.

Ako se posmatra ponuda posla, odnosno broj objavljenih oglasa u toku godine, ne uzimajući u obzir zainteresovanost kandidata, najlošija situacija bila kod zanimanja kao što su bibliotekar, inženjer grafičke tehnologije, lift monter, snimatelj, procenitelj rizika, inženjer šumarstva, a ništa lakše nije bilo ni inženjerima zaštite bilja, kao i stjuardesama, pokazali su podaci Infostuda.

Stručnjaci ukazuju da obrazovni sistem najčešće nije prilagođen tržištu rada, dok u nekim školama to pokušavaju da nadomeste uvođenjem prakse i odgovarajućih programa.

Na primer, analiza koju je uradila Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije ITS pokazala je da se potražnja za programerima mobilnih aplikacija znatno povećala na tržištu rada u Srbiji, pa će ta škola shodno tome prilagoditi nastavni program.

"Već imamo studente koji obavljaju praksu u izradi android aplikacija i radićemo i dalje na tome", rekla je pomoćnik direktora za istraživanje na Visokoj školi ITS Svetlana Anđelić.

Tagovi

Komentari 20

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Đuki

Šumarski inženjeri i ekološki inženjeri se ne spominju nigde, kao da nas i nema. Ionako niko ne brine za šume. :)

Nebitna

A ja s turizmom? Moj faks nisam ni morala zavrsavat, mogla sam odmah posle srednje skole da se zaposlim u turistickoj agenciji. Tamo je većina sa srednjom, vec su stekli radno iskustvo. U agencijama je plata oko 28.000d a jako je stresan posao, za neko vreme bih mogla raditi, ali u duzem periodu ne, narocito ne za tako male pare sa zavrsenim faksom. Ispadne najbolje ovima sa sss i polupismenima, njima je sve dobitak u zivotu.

Faraon

U Kragujevcu profesori engleskog jezika i knjizevnosti, sa polozenim master studijama, prodaju patike u Plazi za po 12 000 i rade u Mekdonalds-u za 14 000. Da i ja pojedem ova g*** do kraja, posto mi vec priznaju diplomu, pa put pod noge lagane. Ovde, mogu samo d**e da obrisem tom istom diplomom.

MONDO & EU

MONDO IZDVOJENO

Inicijalizacija u toku...
loader