Zakoni o zaštiti prava zaposlenih u Srbiji daleko su od standarda Evropske unije, gde su precizno definisani pojmovi nasilja na radnom mestu - diskriminacije medju polovima, seksualnog zlostavljanja i mobinga, odnosno psihičkog maltertiranja na poslu.
Zakoni o zaštiti prava zaposlenih u Srbiji daleko su od standarda Evropske unije, gde su precizno definisani pojmovi nasilja na radnom mestu - diskriminacije medju polovima, seksualnog zlostavljanja i mobinga, odnosno psihičkog maltertiranja na poslu.Traganjem za naučnim definicijama ovih pojmova koje, svakako, treba da prethode zakonskim rešenjima u Srbiji, bave se Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Viktimološko društvo, a dosadašnji rezultati su predstavljeni u časopisu "Temida", čija je tema viktimizacija, ljuska prava i rodne razlike.
U Srbiji do 2005. godine na tome nije uradjeno mnogo ako se izuzme Zakon o radu i krivično zakonodavstvao, gde je jasno definisano šta je to rodna diskriminacija na radnom mestu i šta je seksualno uznemiravanje, pa viktimolozi velike nade polažu u predstojeći Zakon o ravnopravnosti polova.
Prema Zakonu o radu, kako navodi mr Sladjana Jovanović u poslednjem broju "Temide", "seksualnim uznemiravanjem se smatra svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva u sferi polnog života", a odnosi se na lica koje traži zaposlenje ili zaposlena lica.
U Krivičnom zakonu, ističe ona, krivičnopravna zaštita je krajnje i najoštrije sredstvo ali je dokazivanje prestupa složeno i dugotrajno pa ovakvo rešenje nije adekvatna zaštita koju preporučuju evropski standardi.
"Nova rešenja radno-pravne regulative u Srbiji svakako su pomak u kreiranju zaštite od seksualnog uznemiravanja na radu, budući da Zakon o radu jasnim definisanjem seksualnog uznemiravanja, kao posebnog oblika diskriminacije, šalje poruku da je ta vrsta diskriminacije prepoznata i priznata kao problem u sferi rada i zapošljavanja i da je nedozvoljena", navodi Jovanovićeva.
U zaključima na ovu temu ističe se da je seksualno zlostavljanje, kao jedna od najčešćih pojava, istovremeno ekonomski problem, jer nanoseći štetu pojedinačnim žrtvama i njihovoj radnoj sposobnosti negativno utiče i na ukupnu dobit preduzeća i društva.
Američka istraživanja, kao se navodi, pokazuju da su većinom žene žrtve seksualnog zlostavljanja, čak do 50 odsto, ali i da je sve veći broj prijava stiže od muškaraca.
Viktimolozi, psiholozi i sociolozi ove dve instititucije uveliko se sreću i s pojmom mobinga, koji je potpuno nepoznat srpskom pravu i zakonodavstvu, čijim se rešavanjem već bave zemlje EU.
Magistarka kliničke psihologije Andreja Kostelić - Martić, autorka prve knjige o mobingu u Hrvatskoj, za "Temidu" je iznela svoja iskustva koja je stekla kao saradnica Klinike za radu Milanu, u okviru koje postoji Centar za prevenciju, dijagnozu, lečenje i rehabilitaciju patologija radne neprilagodjenosti.
Toj klinici, kako je naglasila, dnevno se obraća oko 10 do 15 žrtava mobinga, što je dokaz da ova pojava, koja podrazumeva sistematsko zlostavljanje i ponižavanje pojedinaca pretežno od strane rukovodilaca na poslu, ne samo da postoji, već da su prisutni i mehanizmi za zbrinjavanje žrtava, a i zakonska rešenja.
Martićeva je naglasila da u Evropi postoje zakoni koji govore o odšteti i kaznenoj odgovornosti zbog narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja radnika. Ona je navela primer Italije, gde je nedavno donesena i sudska odluka za pretrpljeni mobing, a poslodavac iz Milana je morao da plati do sada rekordnu odštetu - u iznosu od 57.000 evra.
Prema navodima ovog istarživanja, osam evropski zemalja - Francuska, Švedska, Norveška, Finska, Holandija, Danska, Belgija i Švajcarska, su izglasale zakon protiv mobinga, prema kome je poslodavac kazneno odgovoran za psihička maltretiranja.
U časopisu se navodi da se u ostalim evropskim zemljama, koje nisu do kraja sprovele ovo suptilno zakonodavstvo, ipak barata ovim pojmom čija spoznaja, naučna definicija i zakonska rešenja za Srbiju tek predstoje, ali kao obaveza prema Evropskoj uniji i njenom zakonodavstvu.
Evropska rešenja, kojima Srbija treba da se okrene, uz kaznene mehanizme, predvidjaju i različite oblike mobinga i uvode sindrome - "praznog stola" i "punog stola", kojima se objašnjava mobing, odnosno postupanje poslodavca koji uopšte ne daje posao radniku, unižavajući tako njegov radni kvalitet, ili ga opterećuju količinom zaduženja koje nije u stanju da ispuni.
Evropa je uveliko zabrinuta zbog pojave mobinga, a rezultati istraživanja pokazuju da se u Velikoj Britaniji, zbog posledica ove pojave, godišnje izgubi oko 40 miliona radnih dana i da žrtve mobinga koštaju poslodavca od 17.500 do 50.000 evra.
Žrtvama mobinga u Evropi se bave pretežno sindikati, a od posebne važnisti za žrtve su SOS telefoni.
U Srbiji, kako kažu stručnjaci za oblast viktimologije, izgovor je tranzicija, ali na srpski način, u kojoj se problem mobinga ne prepoznaje a nesporazumi rešavaju uglavnom po kratkom postupku i prekim odlukama rukovodilaca kojima zakon daje diskrecino pravo.
(Tanjug)
