Devizne rezerve NBS porasle osam odsto u odnosu na pre godinu dana, dok su (obavezne) rezerve banaka pale 12,5 odsto. kađže analiza IZIT-a.
Ukupne devizne rezerve Srbije su na kraju 2013. godine dostigle iznos od oko 12,1 milijardi evra, odnosno za jedan odsto više u odnosu decembar 2012. godine, pokazala je analiza Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
To je, kako se navodi, dominantno rezultat rasta deviznih rezervi Narodne banke Srbije (NBS), uglavnom na bazi novih zaduživanja, ali i smanjene potrebe tokom 2013. godine da se agresivnije brani vrednost domaće valute.
Tako su devizne rezerve u portfelju centralne banke krajem 2013. godine iznosile skoro 11,2 milijardi evra, što je čak za osam odsto više nego u novembru, odnosno za 2, 5 odsto više u odnosu na stanje iz decembra 2012. godine.
Nasuprot tome, devizne rezerve komercijalnih banaka (koje se računaju u devizne rezerve Srbije) su iznosile 913 milona evra što je za čitavih 12, 5 odsto manje na mesečnom nivou odnosno za 13, 7 odsto manje na nivou iz decembra prošle godine.
Do rasta deviznih rezervi NBS došlo je predominantno novim zaduživanjem.
Tako je po osnovu emitovanja hartija od vrednosti na inostranom i domaćem tržištu prikupljeno skoro 845 miliona evra, a zatim po osnovu izdvajanja obavezne devizne rezerve banaka oko 101 milion evra u neto iznosu.
Takođe, zahvaljujući kreditima i donacijama ostvaren je dodatni devizni priliv u kasu NBS u visini od oko 21 milion evra.
Nasuprot tome, najveći devizni odliv realizovan je po osnovu isplate dospelih hartija od vrednosti u iznosu od 99 miliona evra, te na bazi izmirivanja obaveza prema inostranim kreditorima u visini od 65 miliona evra i po osnovu otplate duga MMF-a u iznosu od 58 miliona evra.
U analizi IZIT-a navodi se da obaveze prema inostranim kreditorima rastu, da je proces daljeg zaduživanja nezaustavljiv imajući u vidu da je u ovoj godini potrebno obezbediti samo 1,2 milijardi evra za otplatu kamate u uslovima kad se najavljuje sprovođenje suštinskih ekonomskih reformi.
Jedini izlaz je da se dođe do povoljnijih kreditnih aranžmana koji bi se iskoristili za prevremenu otplatu skupih kredita kako bi država i njena privreda dobili na vremenu da artikulišu stimulativniji konkurentniji poslovni ambijent i uspostave održiv pozitivan trend i dinamiku industrijske proizvodnje i izvoza, zaključuje IZIT.
