Žene su u Evropskoj Uniji 2005. godine, prema podacima Eurostata, zaradjivale 15 odsto manje od muškaraca istih kvalifikacija, mereno zaradom po satu, u poredjenju s manjkom od 17 odsto u 1995, što govori o sasvim malom napretku kad je reč o indirektnoj seksualnoj diskriminaciji na tržištu rada.
Žene su u Evropskoj Uniji 2005. godine, prema podacima Eurostata, zaradjivale 15 odsto manje od muškaraca istih kvalifikacija, mereno zaradom po satu, u poredjenju s manjkom od 17 odsto u 1995, što govori o sasvim malom napretku kad je reč o indirektnoj seksualnoj diskriminaciji na tržištu rada.U Nemačkoj su muškarci plaćeni 22 odsto više od žena, u Britaniji 20 odsto više. Žene u Francuskoj i Belgiji dobijaju najbolje poslove uz platu 12, odnosno sedam odsto manju od svojih muških kolega. U Sloveniji je razlika u zaradi osam odsto, pa su samo Malta i Belgija ispred nje.
"Nema znakova bilo kakvog održivog napretka, to je jednostavno neprihvatljivo", ocenio je evropski komesar za zapošljavanje Vladimir Špidla, dodajući da razlika u platama izmedju muškaraca i žena postoju čak i u Evropskoj komisiji, izvršnom telu EU.
Koliko je situacija neprihvatljiva još bolje se vidi kad se zna da muškarci u EU, bez obzira da li rade puno ili skraćeno radno vreme, učestvuju sedam sati nedeljno u neplaćenim kućnim poslovima.
Žene, pak, u kući rade 35 sati nedeljno ako na poslu rade skraćeno vreme i 24 sata ako su zaposlene s punim radnim vremenom, pokazalo je istraživanje Eurostata, koje je preneo Rojters.
Posao u kući onemogućava ženama da svojim karijerama posvete isto vreme kao i muškarci, rekao je Špidla.
"Stoga se obraćam muškarcima: Nije moguće smanjiti razliku u platama ukoliko ne povećamo svoj doprinos u kućnim poslovima", naglasio je on.
"I sam sam imao iskustvo s neplaćenim radom kod kuće kad je moja žena bila bolesna. Tu je jednostavno problem s manjkom vremena. Ne možete biti pripremljeni za rad kako bi trebalo, ne možete učiti strane jezike, ne možete reći svom poslodavcu 'Doći ću sutra rano' ili 'Ostaću na poslu nešto duže', rekao je Špidla.
Žene su u većini članica Unije prikarćene i zbog sistema plata koji podrazumeva veća primanja za duži radni staž, jer one moraju da uzimaju odsustvo zbog radjanja dece. Kraći radni staž znači i manje plate, a samim tim i niže penzije, rekao je Špidla.
"Neprihvatljivo je da žene koje zbog trudnoće odsustvuju s posla dva puta po osam meseci u starosti od 20 do 30 godina moraju da osećaju posledice po svojoj plati i 25 godina kasnije i da to čak utiče i na njihove penzije", ukazao je komesar.
Zbog neplaćenog posla kod kuće žene su često primorane da traže manje plaćeni posao ili onaj sa skraćenim radnim vremenom, što dalje doprinosi smanjenju njihovih zarada.
"Žene vrlo često nemaju izbora. One su u našem društvu u celini suviše često prisiljene da donose izvesne odluke i mi ne želimo da se to nastavi", rekao je on i podsetio da su žene često manje plaćene čak i kada su u proseku školovanije, budući da blizu 60 odsto fakultetski obrazovanog stanovništva EU čine žene.
Da bi izjednačila razliku u zaradama, Komisija će nastojati da podjednake plate budu kriterijum za dobijanje javnih poslova i zatražiće od članica Unije da utvrde krajnje rokove za uklanjanje tih razlika.
Izvršno telo EU će takodje iduće godine preispitati propise Unije da bi utvrdilo da li oni na adekvatan način tretiraju pitanje razlike u platama.
(Tanjug)
