U isto vreme, ukupan broj zaposlenih, kada se posmatra i javni i privatni sektor, smanjio se za oko 300.000. Najveći teret su podneli radnici koji su bili angažovani kod privatnika. Početkom 2009. godine u Srbiji je zvanično radilo oko dva miliona ljudi, dok ih danas radi nešto više od 1,7 miliona.
"Na jednoj strani smo imali ogroman pad broja zaposlenih u privatnom sektoru, a na drugoj apsurdnu situaciju da je drstično povećan broj partijskih zapošljavanja u javnom sektoru", navodi Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.
"Umesto da je bilo što više podsticaja za mala i srednja preduzeća, da uposle što više ljudi, otvarana su nova neproduktivna radna mesta u državnoj službi, koje treba "izdržavati". Da smo toliko radnika zaposlili u fabrikama, kroz poreze i doprinose i proizvode koje bismo stvorili, imali bismo povećanje budžetskih prihoda. Ovako smo povećali opterećenja. Svi ti ljudi koji rade na izmišljenim radnim mestima nisu trošak samo kroz platu, već su koristili i neki kancelarijski materijal, telefon, grejanje...", kaže Rajić.
Rajić ističe i da je prvi čovek Ministarstva finansija sam rekao da trećina zaposlenih u državnoj službi i javnim preduzećima nema posla, a da, ipak, prima platu.
Sigurno radno mesto, redovna zarada, mala ili skoro nikakva odgovornost - glavni su razlozi što je državni posao i dalje najpoželjnija opcija.
Poslednje istraživanje Centra za visoke ekonomske studije (CEVS), "Preduzetništvo u Srbiji - nužda ili prilika" pokazalo je da čak dve trećine građana u Srbiji želi da se zaposli u javnom sektoru.
Rezultati ankete pokazali su da bi 30 odsto građana pokrenulo sopstveni posao, pet odsto bi radilo za platu u privatnom sektoru, a čak 65 odsto bi želelo da se "uhlebi" u javnom sektoru.
Direktorka CEVS-a Kori Udovički, kaže da je interesovanje građana Srbije za preduzetništvo, kao prvi izbor zapošljavanja, znatno niže od evropskog proseka, kao i da smo po tome, u poređenju sa novim članicama EU bolji samo od Slovenije.
Međutim, naglo otpuštanje nije rešenje za smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji, smatra Dragoljub Rajić.
"U Češkoj i Poljskoj su otpuštali po nekoliko hiljada radnika godišnje, ali je u isto vreme država obezbeđivala alternativu za te ljude, tako što je preduzetnicima davala po 9.000 evra da bi ih zaposlili. Taj novac za obrt bi mnogo značio i našim privatnim preduzećima. Ovako, bez smanjenja poreza i doprinosa i bez subvencija, neće biti ni zapošljavanja u privatnom sektoru", objašnjava Rajić za "Novosti".
