Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je danas na Kopaoniku da se s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) razgovara o neophodnoj finansijskoj konsolidaciji i načinu na koji će se ona sprovesti.
On je izrazio zadovoljstvo što je vlada baš u vreme predizborne kampanje pozvala MMF na razgovore i da je istovremeno ta finansijska institucija pokazala ozbiljne znake respekta i vere u Srbiju time što su njeni predstavnici došli na pregovore.
Krstić je rekao da Srbija u srednjem roku, do 2017. godine, treba da smanji deficit budžeta na dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da donese mere i definiše dinamiku kojom će to biti sprovedeno s najmanjim socijalnim troškovima, kao i da utvrdi na koji način koji će najbolje stimulisati privredu.
Ministar finansija je rekao da se razgovori sa MMF-om sada nalaze u drugoj fazi, koja podrazumeva sagledavanje neophodnog stepena fiskalne kosolidacije, a tek posle nje se razgovara o političkim odlukama.
"Naplata objedinjenog poreza funkcioniše normalno"
Krstić se danas na Kopaoniku osvrnuo i na sistem objedinjene naplate poreza za koji je rekao da je počeo da funkcioniše normalno, posle određenih problema u ponedeljak, 3. marta.
Odgovarajući na pitanja učesnika Kopaonik Biznis foruma, Krstić je podsetio da je eksperimentalno uhodavanje sistema objedinjene naplate poreza počelo 1. januara.
Sistem je zvanično krenuo da funkcioniše u ponedeljak, 3.marta, i bilo je nekih poteškoća u tog dana ujutru, ali je Poreska uprava rešila taj problem i ubrzo je sistem nastavio da funkcioniše, rekao je on.
Krstić je najavio da će će u rebalansu budžeta, posle formiranje nove vlade, biti obezbeđeno između milijardu i dve milijarde dinara bankama koje su obezbedile subvencionisane kamate na subvencionisane kredite za stanogradnju 2011. i 2012. godine.
Prema njegovim rečima, radi se o sumi od ukupno osam milijardi dinara, koliko država duguje bankama za 2011. i 2012. godine. Odgovarajući na pitanje o privatizaciji državnih banaka, Krstić je rekao da u Srbiji posluje puno banaka, među kojima je i šest državnih, i država mora da ih reformiše i konsoliduje svoj udeo u tim bankama.
"Državi ne treba vlasništvo u sedam banaka"
Krstić je kazao da Srbiji nije potrebno šest ili sedam banaka u državnom vlasništvu.
On je dodao da se postavlja pitanje koja je suština postojanja tolikog broja banaka u državnom
vlasništvu i strategije šta raditi sa njima.
"Državi nije potrebno da u vlasništvu ima šest ili sedam banaka i još nekoliko kreditnih institicija koje imaju upitnu kreditnu sposobnost", rekao je Krstić.
Država je vlasnik Komercijalne banke, Poštanske štedionice, Čačanske banke, Jubmes, Srpske banke, Jugobanke Jug banke iz Kosovske Mitrovice, a posredno i Dunav banke.
Za sada država ne planira da izlazi iz vlasništva u Komercijalnoj banci i Poštanskoj štedionici, a za ostale traži rešenje.
U srpskom bankarskom sektoru posluje ukupno 29 banaka, a u poslednjih godinu i po u stečaj otišle tri banke u državnom vlasništvu (Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd) i jedna u vlasništvu srpskih privrednika (Univerzal banka).
