Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) snizila je danas prognozu rasta BDP Srbije sa 1,7 na 1,3 odsto do kraja 2014. godine.
Izvoz će ostati glavni pokretač privrednog rasta, budući da će domaća potrošnja (usled niskog standarda stanovništva, nesolventne privrede i državne štednje) ostati slaba.
EBRD je najavio izradu Nove strategije za Srbiju, koja je u završnoj fazi i o njoj će početkom aprila odlučivati odbor direktora te banke. Strategija EBRD-a će se fokusirati na jačanje uloge i konkurentnosti privatnog sektora, stabilizaciju finansijskog sektora, razvoj održive energije, infrastrukture i komunalne privrede, navedeno je u najnovijem "Ekonomskom pregledu Srbije".
Javni dug premašiće 60 odsto BDP-a do kraja 2014. godine (zakoniski nivo je 45 odsto), a budžetski deficit iznosiće sedam do osam odsto BDP-a do kraja godine, navedeno je u najnovijem "Ekonomskom pregledu Srbije" koji je objavio EBRD.
Srbija je ostvarila značajan napredak u popravljanju poslovne klime, ali su, da bi se podstakao razvoj privatnog sektora, neophodne dodatne strukturne reforme u oblasti rada, privatizacije, bankrotstva i građevinskih dozvola.
Učešće privatnog sektora u ekonomiji je još uvek skromno i mnoge kompanije nisu dovoljno konkurentne da bi osigurale dugoročnu održivost, a brojnim firmama je zbog krize potrebno finansijsko restruktuiranje, smatra EBRD.
EBRD ocenjuje da, osim toga, priliv stranih direktnih investicija u zemlju nije dovoljan.
"Iako je finansijski sektor (banke i osiguranja) prilično uspešno preživeo ekonomsku krizu, on je i dalje osetljiv zbog visokog nivoa nenaplativih zajmova, evroizacije i dugotrajnog procesa smanjenja zaduženosti. Takođe je potrebna dodatna konsolidacija bankarskog sektora", ukazuje EBRD.
Evropska banka je skrenula pažnju da u Srbiji i dalje postoje veliki infrastrukturni propusti, a raspon delovanja instrumenata fiskalne politike je ograničen.
Realizacija infrastrukturnih projekata kasni, iako je već osigurana finansijska podrška za njih.
Infrastrukturnom i energetskom sektoru potrebne su opsežne reforme poput dezinvestiranja i uvođenja skupe i jeftine tarife električne energije.
EBRD je, od početka poslovanja u Srbiji, od 2001. godine, investirala oko 3,5 milijardi evra i učestvovala u zajedničkim projektima sa više 1,5 milijardi evra u više od 175 projekata.
Banka ulaže u finansijski sektor, industriju, trgovinu, poljoprivredu i infrastrukturu.
