Sigurno znate šta vaš kolega svakog dana kupuje za doručak, koliko često zove svoju ženu, koliko je u kladionici uložio na svoj omiljeni tim, čak i koliko njegov stan vredi. Ali, koliko zaradjuje za život – to je poznato samo šefu, njemu i možda ... njegovoj ženi.
Složićete se da nema veće tajne niti većeg trača od teme kolika je čija plata.
Mnoge kompanije kod nas i u svetu, u okviru politike svoje kuće, zabranjuju zaposlenima da diskutuju o visini plata.
"Informacije o plati su verovatno najpoverljivije, osim onih o seksualnoj orijentaciji" rekao je Nil Mulin advokat zaposlenih u Montkleru.
Prema njegovim rečima, zaposleni postaju uznemireni ukoliko se visina njihove plate otkrije saradnicima, da li zbog razočaranja što će se saznati koliko su zapravo malo plaćeni, ili pak da više zaradjuju od kolege koji je produktivniji.
"To objašnjava zašto mnogi ljudi ćutke tolerišu nejednakost u platama, izbegavajući tu temu u potpunosti. Društveni odnosi su veliki izvor ljudskog zadovoljstva na radnom mestu", rekao je profesor Organizacionog ponašanja u Poslovnoj školi na univerzitetu Stanford Džefri Fever.
Prema njegovom mišljenju, samostalna odluka pojedinca da ne govori o svojoj plati može održati odredjenu dozu društvenog spokoja u firmi.
Odnedavno je Internet počeo da baca svetlo na zamračenu stranu informacija o platama. Tako da danas postoje web sajtovi kao što su Salary i Vault, gde je korisnicima omogućeno da skupljaju informacije o prosečnim platama u pojedinačnim industrijskim granama.
Investicioni bankari koriste stari trik kako bi saznali kako su njihove kolege prošle sa bonusima na kraju godine. Na sastanku će svako od njih tajno zapisati iznos svoje plate, a papiriće će zatim nasumično izvlačiti iz šešira. Danas je taj ritual prilagodjen elektronskim komunikacijama, pa zahvaljujući jednom anonimnom istraživanju, informacije iz kancelarija su lako dostupne širom sveta i mogu biti analizirane i dalje prosledjivane.
Najčešći način na koji ljudi otkrivaju koliko su potplaćeni ili preplaćeni je igra slučaja.
Ukoliko neko želi da dodje do ovakvih saznanja mora ili dobro da poznaje kuću u kojoj radi ili da se osloni na “dobar njuh".
Finansijski analitičar iz Čikaga seća se bivše koleginice koja je, ubedjena da je premalo plaćena, špijunirala preko zidova kancelarijskih boksova kako bi videla kompjuerske ekrane svojih saradnika, naročito onih dana kada se uplaćuje plata. Na osnovu elektonskih plaćanja raznih računa, mogla je da zaključi o kojoj plati je reč.
Ekspert za ljudske resurse u kompaniji BDO Sidman Rania Sedom, preporučuje da ukoliko neko želi da sazna visinu plate svog kolege, može do tog podatka doći posredno – posmatrajući kako je obučen, kakav im je kompjuter dodeljen, kakav automobil vozi... Ipak, tvrdi ona, za sve one koji potajno vire u tudje novčanike najbolji način je – kafica sa kolegom posle posla kako bi se "izvukla" ovakva informacija.
(MONDO)
Složićete se da nema veće tajne niti većeg trača od teme kolika je čija plata.
Mnoge kompanije kod nas i u svetu, u okviru politike svoje kuće, zabranjuju zaposlenima da diskutuju o visini plata.
"Informacije o plati su verovatno najpoverljivije, osim onih o seksualnoj orijentaciji" rekao je Nil Mulin advokat zaposlenih u Montkleru.
Prema njegovim rečima, zaposleni postaju uznemireni ukoliko se visina njihove plate otkrije saradnicima, da li zbog razočaranja što će se saznati koliko su zapravo malo plaćeni, ili pak da više zaradjuju od kolege koji je produktivniji.
"To objašnjava zašto mnogi ljudi ćutke tolerišu nejednakost u platama, izbegavajući tu temu u potpunosti. Društveni odnosi su veliki izvor ljudskog zadovoljstva na radnom mestu", rekao je profesor Organizacionog ponašanja u Poslovnoj školi na univerzitetu Stanford Džefri Fever.
Prema njegovom mišljenju, samostalna odluka pojedinca da ne govori o svojoj plati može održati odredjenu dozu društvenog spokoja u firmi.
Odnedavno je Internet počeo da baca svetlo na zamračenu stranu informacija o platama. Tako da danas postoje web sajtovi kao što su Salary i Vault, gde je korisnicima omogućeno da skupljaju informacije o prosečnim platama u pojedinačnim industrijskim granama.
Investicioni bankari koriste stari trik kako bi saznali kako su njihove kolege prošle sa bonusima na kraju godine. Na sastanku će svako od njih tajno zapisati iznos svoje plate, a papiriće će zatim nasumično izvlačiti iz šešira. Danas je taj ritual prilagodjen elektronskim komunikacijama, pa zahvaljujući jednom anonimnom istraživanju, informacije iz kancelarija su lako dostupne širom sveta i mogu biti analizirane i dalje prosledjivane.
Najčešći način na koji ljudi otkrivaju koliko su potplaćeni ili preplaćeni je igra slučaja.
Ukoliko neko želi da dodje do ovakvih saznanja mora ili dobro da poznaje kuću u kojoj radi ili da se osloni na “dobar njuh".
Finansijski analitičar iz Čikaga seća se bivše koleginice koja je, ubedjena da je premalo plaćena, špijunirala preko zidova kancelarijskih boksova kako bi videla kompjuerske ekrane svojih saradnika, naročito onih dana kada se uplaćuje plata. Na osnovu elektonskih plaćanja raznih računa, mogla je da zaključi o kojoj plati je reč.
Ekspert za ljudske resurse u kompaniji BDO Sidman Rania Sedom, preporučuje da ukoliko neko želi da sazna visinu plate svog kolege, može do tog podatka doći posredno – posmatrajući kako je obučen, kakav im je kompjuter dodeljen, kakav automobil vozi... Ipak, tvrdi ona, za sve one koji potajno vire u tudje novčanike najbolji način je – kafica sa kolegom posle posla kako bi se "izvukla" ovakva informacija.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
