Varijanta da Srbija nešto ušićari na ukrajinskoj krizi kao tihi trgovinski posrednik između Istoka i Zapada je više u domenu "ekonomske naučne fantastike", slažu se ekonomski stručnjaci. Srbija bi trebalo da ćuti i taktizira.
"Ako se sadašnje diplomatske čarke EU i SAD sa Rusijom rasplamsaju u trgovinski rat, što je malo verovatno, u Srbiji bi eventualno mogle da se otvore neke trgovačke firme koji bi 'pokrivale' promet između firmi iz EU i Rusije. U još fantastičnijoj varijanti trajnijeg trgovinskog rata, firme iz EU bi mogle da ovde otvore fabrike da bi koristile povoljan trgovinski sporazum Srbije i Rusije... Ali sve je to daleko od ekonomske realnosti. Da bude posrednik u krupnim investicionim poslovima teškim desetinama milijardi dolara, koje EU ima sa Moskvom, to Srbija nikako ne može da bude ", kaže Đogović.
Ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević je još decidiraniji. Ne postoji "ni najtanja" mogućnost da Srbiji kriza oko Ukrajine donese nešto dobrog. Naprotiv.
"U EU i iz nje nam ide najveći deo izvoza i uvoza, njihove firme ovde imaju fabrike a, s druge strane, Srbija 'ide' na ruski gas i naftu Gaspromovog NIS-a. Jedina nam je nada da se ovo meko završi, na diplomatskim "sankcijama" i da ne bude trgovinskog rata. Setimo se samo koliko smo problema imali kada je bila gasna kriza u Ukrajina 2009. godine, da ne idemo dalje od toga", kaže Kovačević.
Sankcije Rusiji se za sada svode na zabranu ulaska političara sa liste od dvadsetak imena u SAD i EU, blokiranje njihove, eventualne, imovine i računa na pomenutim teritorijama. SAD su blokirale i sredstva, nekih 10 milijardi dolara, centralne banke Rusije i ona je "izopštena iz dolarskih transakcija". Rusija je SAD-u uzvratila istom merom. Sankcije su, zasad, daleko od trgovinskih, koje bi nanaele velike štete ruskoj i pre svega evropskoj privredi. Obim trgovinske razmene Rusije sa SAD je oko 20 milijardi dolara a sa EU čak dvadesetak puta veći.
Investicioni ekspert podvlači da se lako se može dogoditi da se na nas poveća pritisak da se izjasnimo po pitanju ukrajinske krize. Kao zemlji koja je kandidat za EU, tražiće da poštujemo liniju spoljne politike Unije, čak i uvedemo sankcije Rusiji. Mi to, naravno nećemo moći da uradimo i tu bi mogli da krenu naši ozbiljni problemi.
"Znamo koliko su nas pogodile sankcije sveta prema nama devedesetih godina prošlog veka, ekonomski i privredno gledano tu cenu plaćamo i danas. Moramo da budemo pametni i da dobro procenimo štetu i korist, i to na duži rok", kaže Kovačević.
Nadu u relativno brzo i mirno rešenje Ukrajinske krize, i zarad Srbije, polaže i Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta. On podvlači da kakve god da ozbiljnije sankcije EU uvede Rusiji, to bi joj se obilo o glavu. To dobro znaju u Briselu ali i u samim zemljama članicama.
Srbija, kaže ovaj ekonomista, u slučaju da uvede sankcije Rusiji, može samo da šteti sebi.
"Mi se najbolje sećamo kako funkcionišu sankcije i koga stvarno pogađaju – obične ljude, a ne političare", kaže Đogović i pozdravlja taktične izjave predsednika Tomislava Nikolića i budućeg premijera Aleksandra Vučića.
"Evidentno je da privrednom džinu Nemačkoj ne pada na pamet da ove 'sankcije' idu dalje od diplomatske igre koju vodi SAD, sa blokiranjem računa koje možda neko negde ima van Rusije. Zbog toga bi i mi trebalo da mudro ćutimo dok možemo i gledamo da taktiziramo tako da održimo dobre odnose i sa EU i sa Rusijom, ali i sa Ukrajinom", zaključuje Đogović.
