Za poslednjih desetak godina Srbiji odobreno više od pet milijardi evra kredita, a zbog nedostataka projekata iskoristila je tek trećinu.

Ne neiskorišćene plaća penale, a Tanjugu je u Ministarstvu finansija receno da za poslednje četiri godine taj izdadak iznosi tačno 21,98 miliona evra, pri čemu je za kaznene provizije direktno iz budžeta izdvojeno 14,92 miliona evra, dok je indirektno, mahom preko javnih preduzeća, plaćeno 7,51 milion evra.

Takođe, prema podacima ministarstva, Srbiji je u poslednjih desetak godina za različite projekte odobreno oko 5,05 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćena tek trećina, odnosno 1,49 milijardi evra.

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov tvrdi da je najvažniji razlog što se krediti ne povlače - nedostatak projekata.

"Morala bi da postoji saglasnost o tome u šta će se ulagati, kao i konkretan i detaljan investicioni plan. U Srbiji, najčešće, nema ni jednog ni drugog. I u javnom i privatnom sektoru se dosta improvizuje i menjaju se, diskreciono, ciljevi i namene kredita", rekao je Gligorov za Tanjug.

On je dodao da Srbiji takođe nedostaju administrativne sposobnosti i preduzimljivost, jer krediti međunarodnih institucija, pored preciznog plana, obično podrazumevaju i zahtevnu dokumentaciju.

Ovaj ekonomista upozorava da takva praksa može dovesti do ozbiljnih posledica, jer bi međunarodne instituije mogle da smanje obim kredita za Srbiju.

"Ako se računa da je takozvana moć apsorpcije u Srbiji mala, onda bi i kreditori mogli da zaključe da nema smisla odobravati tolika sredstva, koja bi se mogli bolje utrošiti na drugom mestu", poručuje Gligorov.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat, rekao je Tanjugu da bi situaciju trebalo dobro razmotriti, "posebno imajući u vidu da su mnogi od kreditora institucije poput Svetske banke, Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)"...

Neophodno je da Srbija počne da radi na tome da poveća kapacitet da absorbuje odobrene zajmove, kazao je on, posebno imajući u vidu da su to mahom pozajmice koje se odobravaju po povoljnijim uslovima, nego što su standardni tržišni.

"Morate da radite na projektima i da budete sposobni da zaista iskoristite te kredite. To znači i da morate da imate dovoljno pravih ljudi koji bi pripremili i primenili projekte", poručuje Janmat.

Podaci ministarstva ipak ukazuju da Srbija iz godine u godinu, umesto da povećava, sve manje koristi kredite - u prilog tome podatak da su izdvajanja za penale od 2009. do kraja 2013. porasla gotovo četiri puta.

U 2009, prema tim podacima, trošak za penale bio je 2,06 miliona evra, 2,13 miliona u 2010, 4,47 miliona u 2011, zatim 5,57 miliona u 2012, dok je u 2013. za penale plaćeno čak 7,73 miliona evra.

Srbiji je, kažu u ministarstvu, samo u 2013. odobrena ukupno 1,01 milijarda evra kredita.

Od toga je EIB odobrila 150 miliona za mala i srednja preduzeća, Ruska Federacija 579,37 miliona za projekte vezane za sprske pruge, dok je Kuvajtski fond "Zzeleznicama Srbije" odobrio kredit od oko 25 miliona evra za projekat železnička stanica Beograd centar faza 1.

U istoj godini, prema podacima ministarstva, Izvozna banka Kine odobrila je Srbiji kredit od 217,08 miliona evra za Koridor 10, koji obuhvata izgradnju deonice Obranovac-Ljig, dok je nemačka razvojna banka KfW odobrila 46 miliona evra za vodosnabdevanje i kanalizacije u Vranju, Kruševcu i Užicu.

Prošle godine je, kako kažu, za kaznene provizije direktno iz budžeta plaćeno 4,71 miliona evra, dok su javna preduzeća i drugi državni korisnici kredita zbog nepovučenih kredita platili 3,46 miliona evra.

Međunarodne finansijske institucije zbog nepovučenih a odobrenih kredita naplaćuju kaznene provizije u rasponu od 0,25 do 0,75 odsto.