Pored hroničnog nedostatka para u državnoj kasi i stalnog minusa u budžetu, Srbija ima i dodatni trošak - plaća proviziju za kredite koje je dobila, ali ih nije iskoristila, objavio je RTS.

U proteklih pet godina tako je potrošeno gotovo 22 miliona evra, a samo prošle godine osam miliona.

Srbija trenutno ima 53 aktivna zajma ukupne vrednosti oko pet milijardi evra. Od tog iznosa iskorišćena je tek trećina, odnosno milijarda i po evra, a na ostatak koji čeka svake godine plaćamo proviziju.

"Mi smo u prethodnoj godini za potrebe plaćanja provizija platili osam milona evra", rekao je direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić.

Prema njegovim rečima, postoji više problema koji mogu nastati u realizaciji projekata kao što su nerešeni imovinsko pravni odnosi, eksproprijacija zemljišta ili da projektna dokumentacija ne odgovara onom što se zatekne na terenu.

"Nije problem ta praksa, ona je prisutna u svetu, naročito u okruženju, ali je problem što se čini da je sve više takvih projekata i naravno što smo u oskudaciji pa je svaki taj projekat bitan", kaže Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Zašto smo došli do toga puno je razloga, kaže Nikolić i ističe da su to s jedne strane komplikovane procedure, a s druge sve što vodi do korupcije i kriminala.

Od 2009. odobreni, a neiskorišćeni zajmovi državu su koštali 22 miliona evra, s tim da iznos konstantno raste - sa dva miliona evra iz 2009. na gotovo osam miliona evra prošle, a verovatno i ove godine.

Direktor Uprave za javni dug ukazuje da nekada projekti zahtevaju vreme da se realizuju.

"Da bi se realizovao projekat nabavke vozova mora da protekne vreme dok oni ne stignu, tu ne mogu ni Železnice da utiču jer to zavisi od onoga od koga dobijate vozove", rekao je Drčelić.

Prema njegovim rečima, provizija na nepovučena sredstva je znatno niža od onog što je redovna kamata na ta sredstva.

Inače, od osam miliona evra datih za proviziju za prošlu godinu, nešto više od tri miliona je za kredite koje nisu iskoristila pre svega javna preduzeća, a najviše ih imaju Koridori Srbije, zatim EPS, Železnice...

"Neophodno je da Srbija počne da radi na tome da poveća kapacitet da absorbuje odobrene zajmove, posebno imajući u vidu da su to mahom pozajmice kreditora poput Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, koje se odobravaju po povoljnijim uslovima od tržišnih"", rekao je Frejk Janmat, predstavnik delegacije EU u Srbiji.

Država najavljuje strožu kontrolu korišćenja odobrenih zajmova, a stručnjaci upozoravaju da smo pored troška za neiskorišćene kredite na gubitku i zbog slabog povlačenja sredstava koja su nam na raspolaganju u fondovima Evropske unije, navodi RTS.