''Javno - privatna partnerstva su vrsta pravnog posla koja nosi sa sobom dosta visok rizik korupcije. Taj rizik daleko je veći nego kod javnih nabavki, prodaje zemljišta i firmi ili drugih vrsta poslovnih aranžmana između javnih i privatnih partnera'', rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić na skupu "Javno - privatna partnerstva u kontekstu borbe protiv korupcije''.

Prema njegovim rečima, glavni razlog leži u nedovoljno jasnoj podeli rizika i dobiti između javnog i privatnog partnera u takvom aranžmanu.

Bus plus, izgleda, u redu

Ukazujući da je bilo dosta sumnji iskazivanih u neke aranžmane koji su zaključeni pre stupanja na snagu zakona, on je kao primer naveo ugovor o sistemu Bus plus. ''Bus plus ugovor se spominjao kao sumnjiv, ali vidimo da on nije raskinut ni posle promene vlasti niti je pokrenuta procedura što bi moglo da bude signal da nije utvrđeno kršenje propisa u takvom aranžmanu'', rekao je Nenadić dodajući da uvek postoji dilema.

Ukazujući da domači Zakon o javno-privatnim partnerstvima sadrži odredbe koji bi trebalo da taj rizik smanje, pre svega kroz dobro planiranje, analizu situacije, odredbe ugovora i davanja saglasnosti, odnosno mišljenja od strane Komisije za javno-privatna partnerstva, on je naveo da to ne mora da bude dovoljno da bi se u potpunosti sprečila korupcija.

''Pogotovu nije dovoljno za one vrste javno-privatnih partnerstva koje su izuzete iz primene zakona, a to su pre svega veliki projekti koji se realizuju međudržavnim sporazumima'', rekao je Nenadić.

On je naveo i da nije bilo mnogo ugovora takve vrste da bi moglo da se govori o praksi koja bi pokazala koje su tačke bile najspornije.

Ipak, Nenadić je kao primer naveo pojedine aranžmane, pre svega za parking servise u pojedinim gradovima, gde, kako kaže, postoji velika nesrazmera u podeli dobiti između javnih i privatnih partnera.

Prema njegovim rečima, tim aranžmanima privatnom partneru pripada čak 90 odsto dobiti.

POGREŠNA PORUKA MINISTARA

Ministri koji Agenciji za borbu protiv korupcije nisu dostavili podatke o svojim aktivnostima u predizbornoj kampanji, poslali lošu poruku jer su pokazali da ne poštuju obaveze iz antikorupcijskih propisa, rekao je Nenadić.

Povodom navoda Agencije za borbu protiv korupcije da su pojedini ministri odbili da dostave te podatke, Nenadić je agenciji Beta kazao da može biti da u nekim ministarstvima nisu znali da imaju obavezu da odgovore i na takve zahteve agencije.

"Ja nemam nikakve sumnje da takva obaveza postoji. Šta više, smatram da bi bilo neophodno da agencija učini sledeći korak ukoliko te informacije ne dobije naknadno, i da protiv odgovornih funkcionera pokrene postupak bilo prekršajni ili odgovarajući drugi postupak iz zakona. Samo se na taj način, ukoliko se primene i te odredbe, možemo nadati većoj discipini u budućnosti", rekao je Nenadić.

Agencija za borbu protiv korupcije je saopštila pre dva dana da je zatražila od članova Vlade Srbije podatke o aktivnostima u izbornoj kampanji, da ih je 11 ministara dostavilo, a da je sedmoro ministara izričito to odbilo.