Kako je danas Tanjugu izjavio direktor sektora za regulatorni okvir Telekoma Srbija Slobodan Terzić, u mreži Telekoma Srbije je oko 540.000 korisnika uključeno na stare digitalne centrale, koje tehnički ne omogućavaju prenos brojeva.

To je, prema njegovim rečima, činjenica koja je poznata svim učesnicima procesa još od vremena kada je usvajan Pravilnik o prenosu broja u fiksnim mrežama.

Tada jer, kako kaže, bilo oko 700.000 korisnika, ali je u međuvrmenu taj broj smanjen za 160.000

"Telekom Srbija uprkos svim ograničenjima u investicionim aktivnostima svake godine ulaže značajna sredstva u smanjivanju broja korisnika koji se nlaze na tim sistemima", istakao je Terzić.

Kada je reč o prenosu usluge ADSL-a, on je rekao da operator nudi korisnicima preko svoje infrastrukture sve servise, te da ukoliko ne poseduje vlastitu infrastrukturu, može da iznajmi pretplatničku liniju od Telekoma i da preko te infrastrukture ponudi ne samo ADSL, nego sve druge servise koji zahtevaju širkopojansi pristup internetu.

"Ako pogledate tržište, vrednost paketa usluga koje se mogu ponuditi preko pretplatničke linije je oko 4.000 dinara, dok operator treba da plati Telekomu oko 700 dinara za tu pretplatničku liniju. Smatramo da tu ima dovoljno prostora za razuman profit svakog operatora", istakao je Terzić.

On je podsetio da je Pravilnikom predviđen prenos osnovne telefonske usluge, ali ne i ostalih usluga koje korisnici imaju kod postojećeg operatora.

"Svaki korisnik, kada se opredeljuje za novog operatora, gleda koje sve usluge on može da ponudi, pod kojim uslovima, kakav je kvalitet i kakve su cene. To se odnosi ne samo na ADSL, nego i na sve druge usluge koje korisnik ima kod postojećeg operatora", ukazao je Terzić.

On je naveo da Telekom Srbija ima oko 600.000 ADSL korisnika, te da ukoliko neko od njih na primer prelazi kod SBB-a, njima će novi operator preko svoje infrastrukture ponuditi kablovski internet.

"Sasvim sigurno korisnik neće preći kod SBB i ostaviti ADSL i zato ne možete čuti primedbe SBB na Pravilnik, jer taj operator ima svoju infrastrukturu i preko nje korisnicima nudi sve servise uključujući i širokopojasni pristup internetu", napomenuo je Terzić.

U poslednje vreme su, kako je ocenio, kroz natpise u medijima i u izjavama predstavnika pojedinih telekomunikacionih operatora, prisutni pokušaji da se prikaže navodni monopol Telekoma Srbija i da se pojedine objektivne okolnosti koje ograničavaju prenos broja prikažu kao pokušaj Telekoma da se taj navodni monopol sačuva.

"Ako pogledate servise fiksne telefonije, tržište u Srbiji je danas potpuno liberalizovano. Svako ko hoće da se bavi delatnošću elektronskih komunikacija, dve nedelje pre otpočinjanja planiranih aktivnosti to treba da prijavi Ratelu i bez ikakvih dodatnih uslova može da počne sa delatnošću", objasnio je Terzić.

Kao dokaz za to on navodi da u Srbiji postoji devet registrovanih opratora javne govorne usluge, više od 40 VoIP provajdera, 222 internet provajdera i 94 provajdera kablovske televizije.

Svako, prema njegovim rečima, u Srbji danas može da investira u telekomunikacionu infrastrukturu i može da se bavi delatnošću elektronskih komunikacija, ali drugo je pitanje što neki operatori žele da se bave time a ne žele da investiraju.

"Naša poruka njima je da se, umesto pokušaja da dokažu navodni monopol Telekoma Srbija, fokusiraju na investiranje i razvoj i time doprinesu konkurenciji tržišta telekomunikacija u Srbiji", dodao je Terzić.