Mnoge svetske kompanije nude novčane nagrade zaposlenima koji ulažu napore u održavanje svoje telesne kondicije. Računica je prosta: zdravi zaposleni - zdravo finansijsko stanje preduzeća.
Prema okvirnim proračunima, troškovi američkih kompanija namenjenih pokrivanju troškova lečenja i bolovanja zaposlenih, iznose u proseku oko 7,7 milijardi dolara godišnje.
Jedan od glavnih uzroka telesnih smetnji radnika krije se u nepridržavanju zdravih stilova života, kao što je, izmedju ostalog, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost.
Ne treba zaboraviti da i sam posao često može biti glavni izazivač stresa.
Nezadovoljstvo i stres koji indukuje nezdrava radna sredina podjednako je preteći faktor po zdravlje koliko i pušenje.
Za razliku od stresa, koji je moguće kontrolisati već i manjim promenama u strukturi posla i organizacionoj atmosferi, menjanje zdravstvenih navika radnika predstavlja nešto krupniji izazov za menadžment kompanije.
Sve veći broj kompanija, opterećenih troškovima lečenja radnika, pokreću trend internih preventivnih fitnes programa. Cilj ovakvih programa je pružanje podrške zaposlenima u odvikavanju od pušenja, kao i održavanju normalne telesne težine i fizičke kondicije. Četiri puta godišnje zaposleni bivaju novčano motivisani da provere svoju telesnu težinu. Oni radnici koji očuvaju istu telesnu težinu tokom cele godine, kao nagradu dobijaju nekoliko slobodnih dana ili novčani podsticaj.
Ukoliko je fitnes program u okviru kompanije mudro osmišljen, opšta korist ubrzo postaje vidljiva kroz finansijsku analizu stanja firme.
To dokazuju i rezultati čak dvadeset dve finansijske studije u firmama koje su preduzimale afirmativne akcije za očuvanje i unapredjenje zdravlja svojih zaposlenih.
Kod ovih kompanija, stepen povraćaja investicije u fizičku kondiciju zaposlenih, iznosio je neverovatnih 300 odsto.
Kao nuspojava sprovedenih akcija, u okviru istih kompanija bilo je smanjeno odsustvovanje sa posla (absentizam), ali i prezentizam (kada se radnici pojavljuju uredno na svom radom mestu ali su zbog oslabljene fizičke kondicije u nemogućnosti da efikasno obavljaju posao).
Promotivne akcije koje se pokreću u okviru radnih sredina, kada je zdravlje u pitanju, imaju mnogo više izgleda na uspeh u poredjenju sa javnim, medijskim akcijama na istu ovu temu.
Direktno obraćanje i motivisanje zaposlenih u okviru njihovog svakodnevnog okruženja garantuje veći odziv potencijalnih korisnika, koji za uzvrat, pored materijalnog dobijaju i socijalni podsticaj za promenu nezdravih i štetnih navika.
Mnogi od onih koji se u okviru svoje kompanije rado uključuju u fitnes programe smatraju ovu mogućnost retkom prilikom da se pozabave zdravljem i preispitaju svoj životni stil i navike, verujući da se samoinicijativno nikad ne bi pokrenuli u pozitivnom pravcu.
I mozak i telo
Albert Ajnštajn je uživao u jedrenju i dugim šetnjama po Minhenu. Nauci se vraćao onda kada nije bilo povoljnog vetra za jedrenje.
Bendžamin Frenklin bio je poznat kao fitnes fanatik, još vekovima pre nego što je to postalo moderno. Dok je živeo u Londonu, svakodnevno je plivao Temzom, zadivljujući slučajne prolaznike svojim plivačkim veštinama.
Čuveni duo, dobitnici Nobelove nagrade Marija i Pjer Kiri, investirali su novac dobijen kao svadbeni poklon u kupovinu bicikala. Zajedno su provodili slobodno vreme u dugim i uzbudljivim vožnjama po prirodi.
Gari Kasparov, intelektualni div i šahovski genije potpuno je zavistan od teretane. Svoje šahovsko postignuće pripisuje dobroj fizičkoj kondiciji i zdravlju.
(MONDO)
Prema okvirnim proračunima, troškovi američkih kompanija namenjenih pokrivanju troškova lečenja i bolovanja zaposlenih, iznose u proseku oko 7,7 milijardi dolara godišnje.
Jedan od glavnih uzroka telesnih smetnji radnika krije se u nepridržavanju zdravih stilova života, kao što je, izmedju ostalog, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost.
Ne treba zaboraviti da i sam posao često može biti glavni izazivač stresa.
Nezadovoljstvo i stres koji indukuje nezdrava radna sredina podjednako je preteći faktor po zdravlje koliko i pušenje.
Za razliku od stresa, koji je moguće kontrolisati već i manjim promenama u strukturi posla i organizacionoj atmosferi, menjanje zdravstvenih navika radnika predstavlja nešto krupniji izazov za menadžment kompanije.
Sve veći broj kompanija, opterećenih troškovima lečenja radnika, pokreću trend internih preventivnih fitnes programa. Cilj ovakvih programa je pružanje podrške zaposlenima u odvikavanju od pušenja, kao i održavanju normalne telesne težine i fizičke kondicije. Četiri puta godišnje zaposleni bivaju novčano motivisani da provere svoju telesnu težinu. Oni radnici koji očuvaju istu telesnu težinu tokom cele godine, kao nagradu dobijaju nekoliko slobodnih dana ili novčani podsticaj.
Ukoliko je fitnes program u okviru kompanije mudro osmišljen, opšta korist ubrzo postaje vidljiva kroz finansijsku analizu stanja firme.
To dokazuju i rezultati čak dvadeset dve finansijske studije u firmama koje su preduzimale afirmativne akcije za očuvanje i unapredjenje zdravlja svojih zaposlenih.
Kod ovih kompanija, stepen povraćaja investicije u fizičku kondiciju zaposlenih, iznosio je neverovatnih 300 odsto.
Kao nuspojava sprovedenih akcija, u okviru istih kompanija bilo je smanjeno odsustvovanje sa posla (absentizam), ali i prezentizam (kada se radnici pojavljuju uredno na svom radom mestu ali su zbog oslabljene fizičke kondicije u nemogućnosti da efikasno obavljaju posao).
Promotivne akcije koje se pokreću u okviru radnih sredina, kada je zdravlje u pitanju, imaju mnogo više izgleda na uspeh u poredjenju sa javnim, medijskim akcijama na istu ovu temu.
Direktno obraćanje i motivisanje zaposlenih u okviru njihovog svakodnevnog okruženja garantuje veći odziv potencijalnih korisnika, koji za uzvrat, pored materijalnog dobijaju i socijalni podsticaj za promenu nezdravih i štetnih navika.
Mnogi od onih koji se u okviru svoje kompanije rado uključuju u fitnes programe smatraju ovu mogućnost retkom prilikom da se pozabave zdravljem i preispitaju svoj životni stil i navike, verujući da se samoinicijativno nikad ne bi pokrenuli u pozitivnom pravcu.
I mozak i telo
Albert Ajnštajn je uživao u jedrenju i dugim šetnjama po Minhenu. Nauci se vraćao onda kada nije bilo povoljnog vetra za jedrenje.
Bendžamin Frenklin bio je poznat kao fitnes fanatik, još vekovima pre nego što je to postalo moderno. Dok je živeo u Londonu, svakodnevno je plivao Temzom, zadivljujući slučajne prolaznike svojim plivačkim veštinama.
Čuveni duo, dobitnici Nobelove nagrade Marija i Pjer Kiri, investirali su novac dobijen kao svadbeni poklon u kupovinu bicikala. Zajedno su provodili slobodno vreme u dugim i uzbudljivim vožnjama po prirodi.
Gari Kasparov, intelektualni div i šahovski genije potpuno je zavistan od teretane. Svoje šahovsko postignuće pripisuje dobroj fizičkoj kondiciji i zdravlju.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
