Livada iliti pašnjak kao radno mesto, uglavnom dvokratno radno vreme, udoban smeštaj, čist vazduh i domaća hrana, a uza sve to i naknada od 200, 300 ili čak 500 i više evra koliko se u Srbiji nudi kao plata čobanima (plus mobilni telefon!!!), izgleda da nisu dovoljno primamljivi za nezaposlene, a radno sposobne ljude. Zašto?
Potera za čobanima širom naše zemlje krene u proleće, pred početak ovčarske sezone, i traje skoro do oktobra do kada traje i paša, ali odgajivači ovaca, bez obzira na spremnost da ne štede u plaćanju, muku muče da nadju dobrog i pouzdanog radnika, piše "Politika".
Primera radi, u sjeničkom kraju u toku sezone posla ima najmanje za desetak čobana. Stanovništvo je uglavnom starije ili domaćini koji imaju mnogo poljoprivrednih poslova a uz to i velika stada tako da ne postižu sve. Ima i dobrostojećih kuća, gde će poštedeti ukućane i platiti nekog sa strane da im čuva ovce, ali – džaba. Trenutno je angažovan samo jedan čobanin za čuvanje 600 ovaca za platu od 300 evra.
A posao čobanina je u ovom kraju pomalo specifičan: pašnjaci su ogromni i on je tu samo da ide za ovcama da ih ne bi rasterali vukovi kojih ovde ima kao u rezervatu, objašnjava Edib Rahić, predsednik
Udruženja proizvodjača ovaca Sjenice. Najvažnije je da stado bude na broju, o čemu brine sam čobanin jer nema pomoćnika, često ni šarplaninaca, jer u ovom kraju nedostaju odgajivači pasa.
Stada od 150 ovaca, i veća, leti se puštaju na pašu oko šest-sedam sati, oko podne se vraćaju kući i tada čobanin skoro do 16 sati ima slobodno vreme za ručak i odmor. U tom periodu i ovce leže tako da čobanin baš nema nikakvu obavezu. Popodnevni izlazak na pašnjake traje negde do osam sati uveče i to je sve u toku jednog radnog dana.
Ali, dobri domaćini su i pomalo oprezni jer su se neki opekli pružajući sve pridošlom radniku iz vojvodjanske ravnice, prihvatili ga kako treba, on to zloupotrebio, pokrao domaćina-poslodavca za nekih pet-šest hiljada evra i nestao.
Neki pokazatelji govore da je bavljene uzgojem ovaca vrlo isplativ, možda i najisplativiji posao u današnje vreme. Kad se svedu računice, prostor čitave raške oblasti ima perspektivu u ovčarstvu, s tim što se moraju ukrupnjavati i držati veća stada. Primera radi, ako se čuva, recimo, 200 ovaca plotkinja, što je u ovom kraju lako izvesti jer hrana može da se obezbedi na privatnom posedu bez zakupa, kako nam reče Edib, može da se ostvari fantastična zarada koju nema nijedan službenik.
Sa ovakvim stadom može da se planira: da se napravi kuća, kupi dobar automobil i još štošta.
Vlasnici velikih stada zarade i prodajući jagnjad, praveći sjenički sir i papriku u pavlaci, tako da za mnogo truda pare dodju sa više strana.
Na kraju, možda ovi podaci budu dobar osnov za razmišljanje ili popunu čobanskih radnih mesta.
(MONDO)
Potera za čobanima širom naše zemlje krene u proleće, pred početak ovčarske sezone, i traje skoro do oktobra do kada traje i paša, ali odgajivači ovaca, bez obzira na spremnost da ne štede u plaćanju, muku muče da nadju dobrog i pouzdanog radnika, piše "Politika".
Primera radi, u sjeničkom kraju u toku sezone posla ima najmanje za desetak čobana. Stanovništvo je uglavnom starije ili domaćini koji imaju mnogo poljoprivrednih poslova a uz to i velika stada tako da ne postižu sve. Ima i dobrostojećih kuća, gde će poštedeti ukućane i platiti nekog sa strane da im čuva ovce, ali – džaba. Trenutno je angažovan samo jedan čobanin za čuvanje 600 ovaca za platu od 300 evra.
A posao čobanina je u ovom kraju pomalo specifičan: pašnjaci su ogromni i on je tu samo da ide za ovcama da ih ne bi rasterali vukovi kojih ovde ima kao u rezervatu, objašnjava Edib Rahić, predsednik
Udruženja proizvodjača ovaca Sjenice. Najvažnije je da stado bude na broju, o čemu brine sam čobanin jer nema pomoćnika, često ni šarplaninaca, jer u ovom kraju nedostaju odgajivači pasa.
Stada od 150 ovaca, i veća, leti se puštaju na pašu oko šest-sedam sati, oko podne se vraćaju kući i tada čobanin skoro do 16 sati ima slobodno vreme za ručak i odmor. U tom periodu i ovce leže tako da čobanin baš nema nikakvu obavezu. Popodnevni izlazak na pašnjake traje negde do osam sati uveče i to je sve u toku jednog radnog dana.
Ali, dobri domaćini su i pomalo oprezni jer su se neki opekli pružajući sve pridošlom radniku iz vojvodjanske ravnice, prihvatili ga kako treba, on to zloupotrebio, pokrao domaćina-poslodavca za nekih pet-šest hiljada evra i nestao.
Neki pokazatelji govore da je bavljene uzgojem ovaca vrlo isplativ, možda i najisplativiji posao u današnje vreme. Kad se svedu računice, prostor čitave raške oblasti ima perspektivu u ovčarstvu, s tim što se moraju ukrupnjavati i držati veća stada. Primera radi, ako se čuva, recimo, 200 ovaca plotkinja, što je u ovom kraju lako izvesti jer hrana može da se obezbedi na privatnom posedu bez zakupa, kako nam reče Edib, može da se ostvari fantastična zarada koju nema nijedan službenik.
Sa ovakvim stadom može da se planira: da se napravi kuća, kupi dobar automobil i još štošta.
Vlasnici velikih stada zarade i prodajući jagnjad, praveći sjenički sir i papriku u pavlaci, tako da za mnogo truda pare dodju sa više strana.
Na kraju, možda ovi podaci budu dobar osnov za razmišljanje ili popunu čobanskih radnih mesta.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
