Za 100 strateški najvažnijih projekata, Srbija će u narednih sedam godina moći da koristi 200 miliona evra iz pretpristupnih IPA fondova EU.
Prema rečima šefa tima Ruđera Tabozija, ta suma je daleko od potrebne za završetak velikih infrastrukurnih projekata, kao što su autoputevi, železnice i energetska postrojenja, ali može da privuče sredstva međunarodnih finansijskih institucija, kao što su EBRD i EIB.
Tabozi je naveo, kako prenosi "Nova ekonomija", da je reč o projektima koji mogu da obezbede određenu stopu povrata, dodajući da će oni biti realizovani u fazama i da će imati efekat prelivanja na druge radove, za razliku od prethodnog perioda, kada je EU finansirala i projekte koji nisu bili povezani sa drugima.
Prema rečima šefa Delegacije EU u Srbiji Martina Kerna, nova metodologija jedinstvenog investicionog kanala ima zadatak da smanji broj projekta čija je realizacija počela, ali iz nekih razloga nije završena.
On je naveo da postoje uska grla zbog kojih pojekti ne mogu da se završe, a problemi su najčešće vezani za zakonodavni okvir i državno sufinansiranje. Nekada se javljaju i problemi u saradnji između institucija, jer odgovornost nje jasno podeljena, ili jedni urade posao a drugi ne.
Problem je i osipanje kadrova koji su već obučeni da rade sa EU fondovima, jer odlaze u privatni sektor, zbog boljih ponuda.
